Press "Enter" to skip to content

Да ли се у корона-паникдемији дешава нешто што раније није?

Пише: Др Јована Стојковић

Од почетка индуковане колективне психозе, нешто ми се „није уклапало“. Силина којом су медији кренули у пропаганду, појава нових „хероја лекара“ који кукају по друштвеним мрежама и „пуцају“ селфи са беспрекорно нацртаним обрвама и неизбежним осмехом, пре и после црвене зоне, нису били уобичајена појава у земљи која је одувек кубурила са листама чекања, лекарским платама, пуним чекаоницама. Да ли је овај армагедонски сценарио који нам се упорно жели приказати, стваран, проузрокован непредвидивом епидемијом, или пак лоше изрежиран, хистеријом и незнањем катализован хаос, који треба да нас убеди да „има ту нечега“ и да се морају испуњавати мере, јер „људи умиру“?

Вирус за који нам тврде да је сво ово лудило изазвао, респираторни је вирус, наводно нови. Да бисмо могли да имамо представе шта се заправо дешава, морамо да сачекамо јавне податке Батута за 2020. годину, који излазе отприлике после годину дана. Оно што сада имамо, су подаци о коронавирусу и они на дан 2.1.2020. изгледају овако – укупно је забележена 341 904 случаја позитивних на коронавирус, а 3288 људи је умрло „од коронавируса“. https://www.zdravlje.gov.rs/vest/353151/informacija-o-aktuelnoj-epidemioloskoj-situaciji-u-vezi-sa-novim-korona-virusom-u-republici-srbiji-za-2-januar-2021-godine.php

Ове податке ћемо упоредити са јавним подацима за неке претходне године уз пар напомена:

  1. Од тренутка када се појавио фамозни коронавирус, направљене су „ковид-амбуланте“ које су прегледале пацијенте са респираторним тегобама и температуром. Сви људи који су претходних година већином прележавали ове инфекције код куће, понети хистеријом која се бесомучно ширила по медијима, похитали су у ове амбуланте да се тестирају. Не улазећи у квалитет и валидност тестова, што је тема за један посебан чланак, уз познат велики проценат лажно позитивних резултата и позитивност на тесту која се приказује иако је неки од коронавируса који изазивају прехладу окидач, закључујемо да је само тестирање давало оволики број „заражених“. Убрзо су тестови почели да се користе и за улазак у земљу, одлазак у болницу, повратак на радно место и један број потпуно здравих људи се убрајао у „случајеве“ уколико би били позитивни.
    Претходних година број оболелих од респираторних инфекција, а који су се ове одмах сумњичили на корону, био је 2015.- 232 845, 2016.- 238 722, а 2017. 186 295. Ако томе додамо и број тестираних због горе поменутих разлога ( а у Србији се огроман број људи тестирао. ), није тешко доћи до бројке од 341 904, нарочито ако додамо бројке које се односе на оболеле од грипа, који су ове године завршавали у ковид амбулантама 2015.- 40 845, 2016. -44 133, 2017.- 33 783, плус упале плућа које су сада обавезно „знак короне“, јер се и негативни људи смештају у ковид болнице ( 2015. 14 013, 2016.- 9825, 2017. -7 872.
    http://www.batut.org.rs/index.php?content=77
  2. Још један од стандардних поступака који је сада чешће употребљаван, него у годинама пре хистерије, било је и снимање плућа рендгеном и тада су лекари „тумачењем снимка“, тврдили да је нешто „ипак ковид“, иако је тест био негативан. Међутим када погледате шта управо радиолози кажу, видите да се и најкарaктeристичнији налази за ковид „не могу се код свих болесника сматрати патогномонични за ковид, јер се могу наћи и код других обољења, као што је БИЛО КОЈИ ТИП бактеријске упале плућа, остале вирусне инфекције , примарне болести плућа, други инфективни процеси и болести везивних ткива. Ипак пацијенте са оваквим налазом третирамо као позитивне, све док се на ПЦР тесту не покаже супротно“, мада смо видели да их тако третирају и када се покаже супротно. https://www.belmedic.rs/vest/znacaj-radioloske-dijagnostike-u-otkrivanju-sars-cov-2-infekcije
  3. Скенер плућа показао се као „осетљивија метода“ за откривање ковида, па су људи дали и задње паре да им он „каже“ да ли су закачили најсмртоноснији вирус свих времена са смртношћу 0,2%, или нису. https://www.who.int/bulletin/online_first/BLT.20.265892.pdf
    Катедра за радиологију Медицинског факултета у Београду, саставила је „препоручен начин описивања ЦТ налаза код пацијената са Ковидом 19“. Код „типичног изгледа“ пнеумоније изазване коронавирусом пише да и „други процеси, као што су инфлуенца (грип), или организирајућа пнеумонија, као и токсични ефекат лекова или болести везивног ткива, могу дати сличан радиолошки налаз“. Код „неодређеног изгледа“, исте карактеристике се могу видети код „бројних инфективних и неинфективних процеса“. http://med.bg.ac.rs/wp-content/uploads/2020/04/Radiolo%C5%A1ke-manifestacije-kod-COVID-19-dora%C4%91ena-verzija-10.04.2020..pdf

Дакле, немамо поуздан тест, немамо ниједан специфичан клинички симптом, знак, нити радиолошки налаз који би указивао само на Ковид 19, али имамо фабриковану хистерију која и код пацијената и код здравствених радника подстиче спремност да се у ионако субјективном тумачењу, види оно о чему се једино прича, као и налог да се ти пацијенти не збрињавају, па чак иако су негативни, у болницама у којима би се то иначе чинило, него да се сви гурају у ковид болнице у којима раде и лекари који су пнеумонију видели само на слици.

Да ли пуко „реорганизовање“ здравственог система, као и „уподобљени критеријуми“ за дијагнозу овог „новог вируса“, могу бити главни „узрок“ овог друштвеног феномена, одговор ће дати време и психологија (гомиле).