Деца су наша црвена линија

You are currently viewing Деца су наша црвена линија

Током протекле две године, како нам се живот окренуо преко ноћи са увођењем невидљивог непријатеља у наше домове и животе, пре свега ми родитељи деце основног образовања стали смо у њихову заштиту, јер да нисмо то ми урадили, ко би?

Наиме, нови светски поредак преко владајућих режима које сам поставља, ставио је своју злокобну шапу на главице наше деце. Ни шапа у виду обавезне вакцинације која је законом донета 2016 године није била довољна, већ су са почетком школске године, тим невиним душицама ставили и шапу преко уста у виду маске, правдајући тај потез бригом о јавном здрављу.

Борили смо се најпре кроз петицију “ХОЋУ ДА СЛОБОДНО ДИШЕМ”, где је преко хиљаду родитеља, бака, дека, и осталих људи свесних злочина који се вршио и врши над нашом децом, дало подршку својим потписом да нам деца слободно дишу. Међутим, само давање потписа није било довољно да се захтеви из петиције спроведу у дело, јер закони се доносе у Скупштини, а уредбе у Влади. Схватамо да као родитељи можемо да станемо у заштиту само наше деце, али не можемо да заштитимо и децу оних родитеља којима је закон, а не слобода црвена линија. Зато, оснивамо одбор јединог покрета у Србији који се пре свега залаже и бори за права родитеља и деце, а то је покрет Живим за Србију, на чијем челу се налази докторка Јована Стојковић. Верујемо да њено име као и име њеног покрета после годину дана нашег скоро сваконедељног боравка на улици није више тако непознато, али и непрепознатљиво. Људи који су видели нашу борбу су препознали њену искрену намеру лишену сваког очекиваног политичког користољубља. Нама члановима покрета Живим за Србију не требају никаква обећања у виду радних места, нити ми чланови покрета Живим за Србију икоме дајемо предизборна обећања која се испуњавају магичним штапићима. Наша обећања су наша деца. Наша деца су наша црвена линија.

Деца не смеју да немају и да не живе са својим родитељима, јер су сиромашни. Центри за социјални рад не смеју да одузимају децу од родитеља који немају да их хране и облаче, већ морају да им помогну као што помажу хранитеље након измештања те деце у хранитељске породице. Само на нивоу Параћина прикупили смо преко 1500 потписа за измену породичног закона који управо дозвољава ову друштвену ненормалност, па чак и подстиче. Они који кроје такве законе најбоље имају увид у исплативост трговине децом и колико је исплативије усвајање деце од иностраних усвојитеља у односу на домаће. Да не говоримо о закону о родној равноправности по коме су мајка и отац постали родитељи један и два. Данас и жена може бити отац, што смо видели на примеру премијерке наше државе. Верујемо да чињеница одузимања деце из ма ког законом прописаног разлога који наводно у најбољем интересу детета чини доживотну трауму тој деци, не оставља вас равнодушним, и да ћете, чак и да сте имали намеру да не изађете на предстојеће изборе, то учинити. Јер, не само да имамо право, већ имамо и обавезу да станемо у њихову заштиту. Зато, 3.4. заокружите број 10! У супротном, доћи ћемо поново у ситуацију да нам одређују са колико доза вакцина ћемо бити заштићени, као и време напада невидљивог непријатеља, чиме се невакцинисанима аутоматски ускраћује слобода кретања. Били смо сведоци такве дискриминације. Били смо срчани на улици, и рекли смо НЕ ковид пропусницама. Не пристајемо да будемо робови новог светског поретка, који је уједно и последњи светски поредак, јер је зло ударило на најслабије.
Зато још једном, 3.4. број 10 на парламентарним изборима. До слободе!

председник одбора Покрет Живим за Србију – Параћин Милена Дуловић

Објављено 30.3.2022.