Добар човек поштује себе, своје време, свој живот, своју породицу, своје пријатеље и сараднике тако што се труди да све што ради буде на обострану корист.
Бити добар не значи бити будала, иако се у систему извитоперених вредности, то поистовећује.
Добар човек има капацитет да прође кроз многа непријатна искуства, да издржи неизвесност, да се конфронтира, да прећути али и да „дигне глас“ када је то потребно.
Добар човек не можe, неће и не треба да ћути пред неправдом.
Добар човек јесте толерантан, али зато што је научио да толерише и своје слабости. Да их препозна и потруди се да их коригује.
Добар човек је храбар човек, који чини племенита дела свестан радости давања али који има емпатију и за људе који немају тај капацитет иако није попустљив према њима.
Попустљивост према другима зарад мира и личног комфора није одлика доброте!
Али човек, сваки човек, није увек само добар, посебно ако је у контакту са собом у целости. И то је у реду, јер једино човек који препознаје непријатне делове себе може заиста да буде добар. Онај ко их негира док истиче своју доброту је умишљени шарлатан од човека.
Бити добар је врхунски људску квалитет, идеал коме сви треба да тежимо.
Добар човек није глуп и луд, није будала.
Истина је да није лако бити добар човек, али је неупоредиво теже бити лош!
Тамара Брадић,
Мастер психолог и психотерапеут у тренингу под супервизијом
Потпредседник Покрета Живим за Србију
