Press "Enter" to skip to content

ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН: 1999. ЗАПАД ЈЕ СРБИЈУ РУШИО БОМБАМА, А ДАНАС ЛАЖНОМ ДЕМОКРАТИЈОМ, ДОК СЕ ПРЕДСЕДНИК ЗАНИМА АТЕНТАТОМ

За сваког Србина 24. март је најтежи датум у модерној историји, дан када је, у циљу одвајања Ким од Србије, почело дивљачко бомбардовање СР Југославије, током кога су убијене хиљаде недужних цивила, укључујући и децу на ноши, али и током кога су хероји српске војске и полиције пружили херојски отпор и изборили Резолуцију 1244.

Двадесет три године касније, НАТО пак више нема потребе да у борби против српског народа користи бомбе, већ покушава да нас понизи и уништи притисцима, уценама и манипулацијама, односно оним што глобалисти са Запада називају демократијом, саопштава Покрет Живим за Србију.

Ништа што наши западни „пријатељи“ раде није случајно, па тако ни забрана Србима са КиМ од стране квазидржаве Косово да учествују на изборима 3. априла, коју су земље тзв. Квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија) декларативно осудиле, а у ствари, зашто не рећи истину – очигледно инспирисале и издејствовале.

Јер, како другачије протумачити то што Квинта тражи да „Косово“ и Србија нормализују односе, те констатује у свом саопштењу да приштинска квазидржава има право да не дозволи изборе на својој територији? Имајући у виду све ово, трагикомично звуче вапаји Александра Вучића за помоћ, а поготово његово нарицање над пропашћу Бриселског споразума, који заправо не да није пропао, него је у потпуности успео са становишта албанске стране, која у целини спроводи своју власт, а није успело, односно не поштује се само оно што Србима даје мрвице некадашњих права.

Дакле, не да нема иначе безначајне и ни за шта битно надлежне „Заједнице српских општина“, него нема више ни гласања, а нема ни учешћа Срба у „косовским“ институцијама, па је тако смењена председница Основног суда у Косовској Митровици, и то зато што је, заједно са осталим нашим сународницима са КиМ, ишла на састанак с Вучићем.

Нажалост, такво понашање албанских сепаратиста је очекивано, и неискрено делује Вучићево пребацивање кривице на Аљбина Куртија, јер за то што су Бриселским споразумом српске институције на КиМ поклоњене „Косову“, може да захвали само себи, који је споразум 2013. испреговарао, и Ивици Дачићу, који га је потписао.

Нажалост, Срби на КиМ тада су насели на Вучићеву причу, иако је тешко поверовати да је био наиван, као што сигурно није био наиван када се током агресије на СРЈ, и то са позиције министра информисања, усељавао у огроман државни стан, те сигурно није био наиван ни када је за своје саветнике после „напредног“ преврата ангажовао крвнике Герхарда Шредера и Тонија Блера, а јасно је и да није наиван ни сада, када говори само за медије чији га новинари на ове чињенице из његове биографије неће подсећати.

Покрет Живим за Србију пак сматра да је, поготово на данашњи дан, важно да се присетимо свега овога, како сутра не бисмо били изненађени неким новим вучићевским превратом – рецимо, санкцијама против Русије, за које се сада Вучић заклиње да их неће уводити. А, ми подсећамо да се исто тако заклињао и Шешељу и Српској радикалној странци, и да ће Млађана Динкића стрпати у затвор, и да је прошле године отворена прва фабрика чоколаде у Србији, и да ће укинути субвенције страним компанијама (па их је десетоструко увећао), као и извршитеље и бус плус…

На данашњи дан сетимо се и да је Вучић пре неколико дана поставио Јелену Милић, главног лобисту НАТО, под чијим смо бомбама гинули а наша земља разарана, за амбасадора у Хрватској. Сетимо се и да официри НАТО и даље седе у српском Генералштабу. Сетимо се и да су нам ратни ветерани понижени и осиромашени.

Сетимо се и Вучићевог обећања да „неће дати Газиводе“.

Сетимо се и да је режим на челу с Вучићем и глобалистичким намесником Аном Брнабић увео противуставне ковид аусвајсе и дискриминисао невакцинисане грађане, те да је мерама, наводно против короне, уништио или ослабио велики део наших малих предузетника – а све су те мере увођене по налогу ЕУ и НАТО земаља, што је јавна тајна.

Сетимо се свега овога на данашњи дан, када по ко зна који пут слушамо да се на председника спрема атентат.

Напослетку, сетимо се да бар ми на територији уже Србије и Војводине још увек имамо право гласа, које можемо искористити 3. априла. Глас за Суверенисте, који се налазе под бројем 10, глас је за враћање достојанства Србији, за одустајање од погубног пута у ЕУ и НАТО, глас за заштиту Срба на КиМ, као и у Црној Гори, Републици Српској, Хрватској.

Инфо служба Покрета
Живим за Србију

Објављено 24.3.2022.