Економска капитулација државе?

Са великом дозом помпе је премијер РС најавио да је договорен споразум о субвенцијама које ће држава дати као стимуланс “евентуалним“ повратницима из иностранства, али и страним држављанима који планирају да раде у нашој земљи.

Читав сет мера је донет, који свакако подразумева анимацију послoдаваца да се на овакав потез одлуче. Морамо да признамо да је циљ сваког патриоте или би барем требало да буде, заустављање одлива младих људи и интеграција дијаспоре у монетарне токове РС.

Ми као Покрет смо се том темом бавили и кроз наш програм у самој изборној кампањи. Лично сматрам да је то смер у коме треба да се креће национална стратегија која треба да има за циљ стабилност и независност како економије тако и саме РС.

Али ову изјаву треба, у најмању руку, узети у обзир са дозом скепсе. Поставља се питање који део наше дијаспоре овим потезом наша држава покушава да врати у матицу? Ако причамо о школованом кадру који је напустио матицу, мишљења сам да су услови у РС свакако далеко испод оних који су у земљама ЕУ или било где у развијеним земљама за које се наши стручњаци одлучују приликом миграције. Треба узети у обзир да је барем по званичним извештајима Републичког завода за статистику дошло до пораста просечне плате али се Република Србија и даље налази на самом дну лествице ЕУ, а у региону смо такође на прилично лошој позицији што нас свакако ставља на позицију економски неразвијене земље, па је самим тим повратак стручног кадра немогућ.

Узимајући у обзир ову чињеницу, са пуним правом, рационалним приступом можемо закључити да ова мера има за циљ повратак занатлија, угоститеља и осталих профила радника који су са мањим квалификацијама отишли у “бели свет” како би обезбедили себи и својим породицама боље животне услове. Такође, овај вид стратегије би био логичан поготово када се узме у обзир да је у РС на тржишту дефицит у свим сферама, па би се у том случају овај потез могао евентуално третирати као део почетне стратегије која би дефинитивно имала за циљ опоравак домаће привреде и свакако повећање стандарда свих грађана наше земље у неком временском периоду.

Али да ли је то истина?
Свакако да није и то из следећих разлога:

1. Сама најава субвенције приликом запошљавања страних држављана је контрадикторна. Наиме, о којим се то тачно страним држављанима односно државама ради? Да ли ико у РС верује да ћемо овим потезом привући радну снагу из економски развијених земаља? Наравно да не. Можемо само привући радну снагу из слабије развијених земаља односно земаља где је животни стандард далеко испод нашег, а на сваком појединцу је да се запита о којим је тачно земљама реч.

2. Такође треба узети у обзир да је наша држава по кредитном рејтингу у шпекулативној зони, где је постао национални спорт привлачење страних инвестиција под економски нелогичним и непрофитабилним условима по РС.

3. На све горе наведено треба навести чињеницу да смо потписали споразум о увозу радне снаге још пре ове званичне објаве са државама као што су Шри Ланка, Куба, Бангладеш, Турска……

4. Опен Балкан односно слободан промет добара, новца и јединствена берза рада са чланицама потписаног споразума, сигуран сам да већ сви људи знају о којим се државама ради.

У прилогу можете видети пример уговора са једном од горе наведених држава а који се односи на занатлије. Послодавац је дужан да , поред месечне плате од 450 €, обезбеди запосленом смештај, 3 оброка и превоз до посла. Сигуран сам да већина људи у РС зна колико су домаћи мајстори који се наводе у поменутом уговору скупљи од увозне радне снаге, па се поставља логично питање који је циљ овакве мере наше државе?

Да би могли адекватно да одговоримо на ово питање довољно је, из горе наведених, чињеница, да донесемо рационалан закључак. Истина је да државни врх даје на коришћење природне ресурсе наше државе уз енормне субвенције страним инвеститорима из буџета како би уз “бесплатну радну снагу” профитирали и наравно износили сав профит у матичне државе.

Свакако им то није доста па су одлучили да обезвреде додатно цену рада кроз увоз “повољније“ радне снаге из нама братских држава са, наравно, гле чуда, додатним субвенцијама. Будући да се ради о “братским” државама поставља се питање да ли је можда у питању финална фаза демографске промене региона са финалном економском капитулацијом наше државе?

Свакако то је ствар мишљења и тема за озбиљну дебату, али свакако сматрам да је неопходно да се сви заједно запитамо куда све ово води?

Игор Перовић, потпредседник Покрета Живим за Србију