Економски одговор на пандемију

You are currently viewing Економски одговор на пандемију

Када  држава пролази кроз ванредне ситуације дужност власти јесте да помогне у смислу превазилажења негативних последица  новонастале ситуације. Било да је реч о природним катастрофама, економским кризама, ратовима  или као што је сада случај са пандемијом.

Утицај пандемије је велики на све земље света, а посебно на економије истих, будући да су мере које се предузимају таргетиране на само кретање људи па самим тим утичу на тржишта широм света у смислу смањене потражње појединих роба и услуга док су неки делови привреде малтене престали да постоје. У овако отежаним условима пословања,  уследиле су реакције влада широм света, па тако и наше.

На првом месту треба напоменути да је врх наше државе по многим проценама  деловао са закашњењем. У прилог  томе иде чињеница да смо међу последњим у Eвропи који су донели одређене мере за помоћ привреди.

Држава је реаговала у два правца и то ка грађанима као и ка привреди. Прво би требало анализирати мере ка грађанима.

Држава се определила за једнократну помоћ свим пунолетним грађанима у износу од 100 евра, што је приближно 12.000, динара. Морам да напоменем да је свака помоћ у ситуацији опште кризе више него добродошла. али да ли је имала икаквог ефекта, да ли је усмерена ка најугроженијима и какве нам последице доноси у будућности?

На првом месту остаје нејасно зашто је помоћ била усмерена само ка пунолетним грађанима? Малолетни грађани су такође део нашег друштва, а свакако су део буџета радно способних људи па самим тим се морало рачунати и на њих у смислу реалних трошкова  сваке породице. Узимајући у обзир ову чињеницу помоћ коју су примили грађани, ако је основа четворочлана породица са двоје издржаваних малолетних лица, износи по члану свега 6.000,00 динара. Свакако да су самохрани родитељи  примали мању помоћ по члану заједнице, али држаћемо се горе поменутог модела у даљој анализи. Ако узмемо у обзир да је просечан рачун за Инфостан 8.000,00 динара (https://www.infostan.rs/sr/gradske-subvencije), а за струју 3.500,00 динара (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/2472891/prosecni-racun-za-struju-od-2500-do-3500-dinara.html), лако долазимо до закључка да је помоћ реално износили свега 12.500,00 динара након одбијања само два реална трошка на месечном нивоу. Треба напоменути да смо се , као држава, задужили како би могли ову меру да спроведемо насупрот мишљењу Фискалног савета (http://www.fiskalnisavet.rs/doc/ocene-i-misljenja/2020/FS-Ocena_antikriznog_programa_ekonomskih_mera.pdf) који је ову меру оценио као лош потез. Свакако је свима јасно да ћемо те паре вратити са каматом, а чињенице говоре да нису имале скоро никакав утицај на негативне ефекте саме кризе. Такође треба напоменути да је сам председник изјавио да Србија има тај новац (https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/moguca-pomoc-od-100-evra-svim-punoletnim-gradjanima-u-paketu-mera-vise-od-5-milijardi_1108138.html) да би се на крају задужили за 600 милиона евра. Све горе наведено, заједно са чињеницом да су мере уследиле непосредно пред изборе нам јасно говори који је био циљ истих.

Када је реч о привреди држава је реаговала на следећи начин:

По речима самог ресорног министра ово су мере које су пажљиво припремљене, сагледане су све могуће последице саме кризе као и искуства других земаља, а да ли је то заиста тако?  Пре одговора на ово питање неопходно је да анализирамо неке од мера. Одлагање није помоћ већ, као што сама реч каже, одлаже обавезе на одређени период. Можда и не би била лоша мера када би знали када ће се ствари вратити у нормалу и да ли ће уопште. На овај начин се само гомилају обавезе и то до 2021. године(будући да су мере донете у 2020. години), а после шта нас  чека ? Привреда се неће опоравити, као што и није, ситуација са пандемијом се није завршила, а крај је у најмању руку неизвестан. Исплата минималних зарада уз услов да се не отпуштају радници је јасно мера која има за циљ социјални мир, а не економску помоћ. Свакако да је значила малим и средњим предузећима да сачувају раднике, али су доприноси остали  њима на терет, што и ову меру доводи у питање. Наиме, ако је идеја да се сачувају радна места, што свакако јесте, морамо да узмемо у обзир да ако власници капитала односно послодавци, не успеју да одрже своја предузећа услед смањене потрошње,  свакако ће доћи до отпуштања радника. Такође треба узети у обзир да су поједини послодавци, оправдано или не,  искористили ову меру како би смањили примања радника која су била већа од минималца па самим тим идеја да се на овај начин повећа потрошња је нереална. Сматрам да горе поменуте мере свакако нису донете у интересу малих и средњих предузећа са циљем њиховог опстанка.

Одговор на раније постављено питање се сам намеће. Сматрам да мере нису промишљене и да су штетне по све нас, било да причамо о мерама ка грађанима или о мерама ка привреди. Када се на то дода чињеница да смо само на задуживању наше државе могли да уштедимо 500 мил. евра (https://rs.n1info.com/biznis/a627433-lakicevic-drzava-novac-gradjanima-i-privredi-sipa-iz-kredita/),  барем по мишљењу  економиста, поставља се питање са којим циљем су оне и донете?

Тврдње да смо мере доносили по угледу на земље Европе је у најмању руку сумњива. Ако погледамо како су неке од земаља у региону реаговале, можемо да видимо да је само један део мера узет из модела наших суседа. Ми се јесмо јасно определили за очување радних места као и за олакшано задуживање, али је изостао део који би заштитио , барем донекле, саме послодавце. Хрватска је, поред  радних места и ликвидности, реаговала  у смислу покрића одређеног дела фиксних трошкова предузећа која су била онемогућена да обављају своју делатност. Док је Словенија отишла корак даље у смислу покривања 80 одсто примања свим запосленима погођеним пандемијом, покривањем дела фиксних трошкова предузећима којима је опао промет преко 30 одсто али су такође мислили на спортисте и јавни превоз. Све ово су само неке од мера које су наши суседи предузели како би амортизовали негативан утицај пандемије (https://www.nirapress.com/srbija-je-decembar-docekala-bez-kovid-paketa/) . Нема потребе да анализирамо неке развијеније земље Европе како би увидели још већу разлику у одговорима на кризу.

Можемо закључити да је наша држава одреаговала споро и , чини се, непромишљено са  циљем политичког маркетинга и очувањем социјалног мира, чије ће трошкове у будућности отплаћивати грађани РС.

Игор Перовић,
дипломирани економиста,
потпредседник Покрета  Живим за Србију