EВРОАТЛАНТИСТИЧКА НЕПРИНЦИПИЈЕЛНОСТ

You are currently viewing EВРОАТЛАНТИСТИЧКА  НЕПРИНЦИПИЈЕЛНОСТ

У међународном праву постоје два принципа: право народа на самоопредељење и право држава на суверенитет и територијални интегритет. Понекад се ова два принципа искључују. На који ће се принцип нека држава позвати зависи од политике коју води. Евроатлантистички политичари (политичари Европе и Америке) позивали су се час на један, час на други принцип само да би оправдали своју антисрпску политику. Међународно право је слуга политике.

Захтев Словенаца и Хрвата за осамостаљењем евроатлантистички политичари су уважили иако се он косио са правом југословенске државе на суверенитет и територијални интегритет. У интересу Срба је био опстанак Југославије, јер су у њој они били најбројнији и најраспрострањенији. Око 2 милиона Срба је живело изван Србије и није им било у интересу одвајање од Србије. Но, евроатлантистички политичари су заузели антијугословенски, тј. антисрпски став.

Када су Срби у Хрватској и Босни и Херцеговини основали своје републике и захтевали њихово одвајање из тих новопрокламованих држава, евоатлантистички политичари су „окренули ћурак” инсистирајући на неповредивости државних граница. Позивање на овај правни принцип представља непринципијелност у односу на међународно право, али принципијелност у односу на заузету антисрпску политику.

Када се поставило питање сецесије Косова из Србије, евроатлантистички политичари су поново заузели антисрпски став инсистирајући на праву албанског народа на самоопредељење, без обзира што то исто право не признају Србима у Хрватској и Босни и Херцеговини, и што оно нарушава суверенитет и територијални интегритет Србије.

Када су Срби са севера Косова затражили издвајање и те „државе” и прикључење Србији, евроатлантистички политичари су поново начинили правни salto mortale инсистирајући на неповредивости косовских граница.

Евроатлантистички политичари према Србима показују принципијено непријатељски став. У свом антисрпству су принципијелни, али по цену непринципијелности у примени међународног права. Имајући у виду ту непринципијелност можемо се запитати: о каквим то „европским вредностима” они говоре? На основу двадесетпетогодишњег искуства Срби јасно виде да су основне „европске вредности” антисрпство и селективна примена међународног права. Ако су то вредности Европске уније, онда је боље и часније да Србија не буде њен део.

Владислав Ђорђевић

Објављено 13.4.2022.