Имајући у виду да се сваке године понавља исти проблем када је у питању пласман и цена наших домаћих пољопривредних производа. To jе само доказ више колико министарство пољопривреде брине и води одговорну или боље рећи неодговорну политику према нашим пољопривредним произвођачима. По ко зна који пут видимо како наши произвођачи поврћа и воћа бацају парадајз, кромпир или секу стабла вишње, чупају засаде малине и купине. Разлози за све то су ниска откупна цена, када је и у опште има. Често се дешавало и да нема откупне цене зато што је неко већ тај производ увезао у довољним количинама тада за њим нема потражње, самим тим нема ни откупне цене. Као и либерализација увоза производа из других земаља. Где се тренутна цена у маркетима одређених производа правда трошковима доставе. Насталих приликом транспорта робе из неке одређене земље, узећемо за пример Албанију. Сигурно је скупљи превоз парадајза и краставца из Албаније него рецимо из Лесковца и Врања. Онда се поставља логично питање. Зашто се то ради? Ако имамо наш производ који је засигурно квалитетнији и здравији од увозног. А самим тим је и ту на дохват руке.
Ово све нам говори само једно. Да министарство пољопривреде не чини ништа како би заштитило нашег произвођача и да води једну погубну политику кoја те исте произвођаче гура у пропаст и огромне губитке. Покрет Живим за Србију најоштрије осуђује овакве потезе министарства пољопривреде и предлаже да се што више заштити домаћа производња како би била конкурентна на тржишту. Очигледно је да на српском тржишту влада увознички лоби који сваке године све више наноси штету домаћим произвођачима.
Економски тигар, који више води бригу како да пороби све реке, загади околину и замишља Србију са летећим аутомобилима чији су акумулатори произведени у Србији. Боље би било да се окрене улагањима и много већим субвенцијама у пољопривреди, наше плодне равнице вапе за тим.
Дејан Младеновић,
председник ОО Покрета Живим за Србију,
Аранђеловац
