Вест о именовању злогласне НАТО лобист(кињ)е Јелене Милић, милитантне чак и у очима многих грађаниста односно другосрбијанаца, саблазнила је целокупну јавност, али не и Покрет Живим за Србију, који већ дуго указује на то да је председник Србије и СНС Александар Вучић обична лутка на концу газда са Запада, чије налоге испуњава од доласка на власт 2012. године, а у томе му, како се већ показало, ништа није свето.
Тако је за дипломату у суседној држави, насталој у великој мери на штети, имовини, крви и костима прогнаних и убијених Срба, која и даље не поштује права наших сународника који тамо живе, постављена особа сумњивог образовања, али несумњивих финансијера, међу којима се истичу приватне глобалистичке “филантропске” организације као што су Рокфелер фондација и Фонд за отворено друштво Џорџа Сороса, али и амбасаде страних држава, рецимо Сједињених америчких држава и Краљевине Норвешке.
Управо су наведене организације и стране владе, уз бројне друге, годинама плаћале Милићкин Центар за евроатлантске студије, који се отворено залагао за улазак Србије у НАТО пакт, правдајући чак и бомбардовање СР Југославије, и оптуживао Руску федерацију за дестабилизацију наше земље. Иако је стално наглашавала да су земље Евроатлантског пакта демократске, сама Милићка није поштовала тековине западне демократије, па је рецимо одбијала да појединим медијима, нарочито руским, даје изјаве – чак и на конференцијама за новинаре.
Уз све наведено, Милићка нема ни образовање за дипломату ни дипломатско искуство, а залагала се јавно и за поделу Косова и Метохије и за измене Устава Републике Србије, па је јасно да је српски народ њеним именовањем на овако одговорну дужност претрпео не само шамар, већ и увреду па и понижење, а Вучић је само оружје оних инструмената силе и неправде који Србе прогањају и Србију распарчавају већ деценијама.
Покрет Живим за Србију пак подсећа да ово не треба толико да нас чуди после постављења некомпетентне дугогодишње америчке и НВО плаћенице Ане Брнабић за председника владе. Код Милићке је само симболика уочљивија, јер је дотична фактички симбол НАТО пакта у Србији, и особа с којом се и Вучић сукобљавао у јавности, па и у ТВ дуелима, који су факат били кечерски, али то нажалост није било јасно многим његовим гласачима.
Па тако, иако је председник Србије, а тада председник владе, у јануару 2017. године рекао Милићки усред емисије да она ради на штету Србије, на шта је она демонстративно изашла, ови лажни противници постали су блиски сарадници чим су им заједничке газде то наложиле; тачније речено, чим су Вучићу наложиле да заоштри курс према Русији услед кризе у Украјини.
Вучић, истина, још није увео санкције јединој светској сили која штити наш територијални интегритет и Резолуцију 1244 Уједињених нација, али судећи по томе што је увео санкције Белорусији и недавно и бившем украјинском председнику Виктору Јануковичу, кога Запад означава као руског човека, за очекивати је да после избора настави у истом правцу.
А док Јелена Милић хрли ка Хрватској, где ће без сумње заступати интересе НАТО а не српског народа, Вучић је забранио извоз пшенице свуда, осим у Албанију, па се албански премијер Еди Рама већ похвалио првим резултатима пројекта Отворени Балкан. То што су српски произвођачи и извозници пшенице против Вучићеве забране, јер имају довољно залиха за извоз и у друге земље, западну лутку на концу не забрињава, а и зашто би, када не одговара њима.
Само ова три потеза Вучића и његовог режима, која су се одиграла у свега неколико дана, показују колико је Србија окупирана али и понижена, а можемо само да замислимо шта нас чека после избора 3. априла, уколико победе исти играчи, или пак њихови парњаци из прозападне опозиције, који би без сумње радили ово исто, само брже, јаче и боље.
Међутим, ЖЗС верује да, упркос медијском мраку, постоји довољно гласача који сматрају да Србија није на продају, и који ће 3. априла заокружити број 10, под којим се налази наша коалиција Суверенисти.
До победе
Инфо служба Покрета
Живим за Србију
Објављено 17.3.2022.
