Press "Enter" to skip to content

2020. – година суочавања – деформација језика

У овој години је присутна изражена деформација језика (вербалног изражавања). Зашто је битно о томе говорити? Зато што се кроз језик све рефлектује и језик много тога показује. Ово није моја струка, али ако ме језик са нечим суочава, ја имам и потребу и обавезу да о томе говорим без обзира на своју професију.

Ако је језик претрпео оволике промене током 2020. то није џабе и значајно је то истаћи.

У вербалном изражавању има доста нових термина, а то су:

  1. Реч НЕНОРМАЛНОСТ је замењена речју „нова нормалност“. Не може ненормалност да буде „нова нормалност“. „Ненормалност је ненормалност, а нормалност је нормалност“. (цитирам глумицу, Светлану Бојковић која је имала прилике да ово једном јавно каже и у потпуности се са овим слажем).
  2. Реч физичка дистанца је замењена речју социјална дистанца. Ако се неко од неког склања и може да му приђе на 2 метра то је ФИЗИЧКА дистанца. СОЦИЈАЛНА дистанца је термин из социологије који подразумева блискост, осећања и разумевање које особе исказују једна према другој. То је блискост или удаљеност у односу на неког појединца или групу. Значи, социјална дистанца подразумева присуство емоција, етничких ставова, предрасуда, итд. То нема везе са бежањем једни од других кад се сретнемо – што се сада дешава.
    Ако сви стално користимо реч социјална дистанца, социјална дистанца, социјална дистанца и склањамо се једни од других, чинећи физичку дистанцу…шта мислите, где то води?
    Да ли ће нас ово удаљити само физички, „за наше добро“, док прође пандемија? Или ће удаљити и блискост и осећања и човечност…мало размислите о томе, зашто свуда стоји погрешна реч? У свим државама, на свим аеродромима, у свим радњама, у свим кафанама, на свим местима где се људи скупљају, на сваком парчету земљине кугле пише „социјална дистанца“… тема за размишљање…
    Можемо сви заједно да будемо радознали и да се питамо која је намена ове „случајне“ грешке? Или то није грешка… с обзиром на намену.
  1. Реч СМРТ се ове године користи готово у свакој другој реченици. Као да нико није преминуо пре 2020, па су тек сада људи почели да умиру. Људи су умирали и пре 2020. године од различитих болести. Смрт је природна. Оно што није природно јесте чињеница да се само о томе говори. Ако се само о томе говори – намера тога је потпуно десета и нема везе са пандемијом.
    Чисто да подсетим аудиторијум, који не пропушта прилику да убаци реч смрт у сваку реченицу, да свако ко се родио, умреће и нема потреба да се о томе сваки појединац обавештава сваког дана. С обзиром да ови који обавештавају о смрти, чине то тако убедљиво, укључујући гримасе на лицу, трзаје у телу – чини ми се да је њих страх од смрти. Ако их је страх од сопствене смрти, нека се тиме позабаве и нема потребе да сеју сопствени страх на људе које то не интересује.
    Медији треба да буду неутрални, инспиративни, благонаклони и отворени за различитост. А не једнострани, намрштени и застрашујући.
  1. У пролећним месецима је коришћена реч „ЖРТВА“ уместо „преминули“. Реч жртва се користи у рату – колико има жртава, а не у болести. Међутим, како је и ова реч била масовно у употреби то исто показује намену целе ујдурме.

Шта је лек против ових „случајних“ замена теза?

Да их приметимо, да их освестимо и да појачамо своју будност како нас не би „усисавале“ којекаве будалаштине на дневном нивоу.

Др Марија Николети,
лекар и психотерапеут