Говор мржње упућен људима који доводе у питање дејство вакцина

You are currently viewing Говор мржње упућен људима који доводе у питање дејство вакцина

По члану 11. Закона о забрани дискриминације забрањен је говор мржње, прописано је да је забрањено изражавање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства, у јавним гласилима и другим публикацијама, на скуповима и местима доступним јавности, исписивањем и приказивањем порука или симбола и на други начин.

Чињеница је да члан 10. Европске Конвенције о људским правима прописује да “свако има право на слободу изражавања” и да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе” али је исто тако забрањен говор мржње уперен против лица или групе лица. Реч је о говору, у најширем смислу – изражавање идеја, информација и мишљења. Говор мржње могу бити изјаве које претендују да имају одређени степен снаге, озбиљности, кохерентности и важности али говор мржње може да буде и у коментарима и оценама који су тривијалног карактера и за дневнополитичку употребу. Говор мржње може бити садржан како у религијским погледима, тако и у филозофским, у уметничким делима, научном раду, комерцијалним порукама и политичким изјавама.

Елементи говора мржње су:

Радња извршења;
Саопштавање другима;
Деловање према трећима

Деловање према трећим лицима је по дефиницији негативно и подразумева изазивање и ширење мржње и насиља или дискриминације у најширем смислу. Изазивање представља проузроковање негативних емоција а мржња је изразито негативно осећање које је погодно тло за испољавање разних екцесних понашања, а насиље представља сваки вид физичког обрачунавања са трећим лицима.

Европска конвенција о људским правима је прецизна и у својим одредбама јасно говори да подстицање на мржњу не захтева нужно позив на одређен чин насиља или неку кривичну радњу, довољни су и сами напади на личност учињено увредама, изругивањем или клеветањем одређених делова становништва и његових специфичних група или подстицање на дискриминацију.

Говор мржње може да се врши речима, изразима и реченицама увредљивог садржаја које је упућено појединцу или групи на основу неког личног својства, да се њима етикетирају, клевећу или исмевају појединци или групе на основу чличног својства. Говор мржње уперен је ка томе да се особа или група људи стигматизује, повреди или понизи.
Говором мржње ствара се и осећај код великог броја људи да је такво негативно понашање друштвено оправдано и пожељно.

Уколико имамо у виду дешавања око вакцинације и свеприсутне агресије према људима који се нису вакцинисали, ако узмемо у обзир поруке и речи појединих дежурних лекара по телевизијама, те порука на друштвеним мрежама, у којима се врши дискриминација и линч људи који се нису вакцинисали, јасно је да живимо у времену где се ноншалантно допушта кршење како домаћих тако и међународних прописа.

Говор мржње је и то када се потпуно неосновано износи у медијима да су невaкцинисани одговорни за епидемију као и то да све оне који доводе у питање састав и дејство вакцина треба затворити.

Надамо се да ће једног дана и наши Судови препознати проблем и адекватно казнити сваког ко крши члан 11. Закона о забрани дискриминације.

Адвокат Милина Дорић
заменик председника Покрета Живим за Србију