Сви знамо да фабрике и постројења свакодневно испуштају штетне емисије свуда по Републици Србији. Нико никада од представника власти или новокомпонованих зелених активиста, није довео у питање зашто се нико није постарао да се те емисије сведу на минимум. Оставља се утисак да је неопажано прошло то, што је крајњи рок за пречишћавање воде 2025. година односно 2040. година.
Ко ће да каже “марш тровачи из Србије” и зашто зелени неће? Зашто се чека предалека 2040. година?
Наиме, Уредба о граничним вредностима емисије загађујућих материја у води и роковима за њихово достизање (“Службени гласник РС”, бр. 67 од 13. септембра 2011, 48 од 10. маја 2012, 1. од 6. јануара 2016.) у члану 1. прописује следеће:
Овoм уредбом утврђују се граничне вредности емисије за одређене групе или категорије загађујућих супстанци (у даљем тексту: загађујућа материја) за: технолошке отпадне воде пре њиховог испуштања у јавну канализацију; технолошке и друге отпадне воде које се непосредно испуштају у реципијент; воде које се после пречишћавања испуштају из система јавне канализације у реципијент и отпадне воде које се из септичке и сабирне јаме испуштају у реципијент, као и рокови за њихово достизање.
Одредбе ове уредбе не примењују се на емисије настале из процеса термичког третмана отпада.
Рокови који су предвиђени, регулисани су чланом 19. исте Уредбе.
Правно лице или предузетник који има постројења за пречишћавање отпадних вода и/или која своје отпадне воде испушта у реципијент или јавну канализацију дужно је да своје емисије усклади са граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде прописаних овом уредбом, најкасније до 31. децембра 2025. године.*
Изузетно од става 1. овог члана, постројења за пречишћавање отпадних вода из агломерација са оптерећењем већим од 2000 еквивалент становника (ЕС) која своје комуналне отпадне воде испуштају у реципијент ускладиће своје емисије са граничним вредностима емисије загађујућих материја прописаних овом уредбом најкасније до 31. децембра 2040. године, а за комуналне отпадне воде које се испуштају из агломерација са оптерећењем мањим од 2000 еквивалент становника (ЕС) ускладиће своје граничне вредности емисије загађујућих материја у складу са планом управљања водама.*
Правно лице или предузетник, које има постројења из ст. 1. и 2. овог члана које испушта своје отпадне воде у реципијент или јавну канализацију дужно је да донесе Акциони план за достизање граничних вредности емисије (у даљем тексту: Акциони план) у року од шест месеци од дана ступања на снагу ове уредбе, њиме утврди рокове за постепено достизање тих граничних вредности, као и да поступа сагласно Акционом плану у складу са овом уредбом.*
Правно лице или предузетник из става 3. овог члана дужно је да поднесе извештај о спровођењу Акционог плана министарствима надлежним за послове заштите животне средине и водопривреде, сваке две године од дана доношења Акционог плана.*
Као што знамо, свакодневно се у воде испуштају штетне материје и честице, ова накарадна власт и квази зелени се боре за здраву животну средину ( и лично ја свакако сматрам да је очување животне средине круцијално и темељно питање опстанка и квалитетног живота), али шта ћемо са масом фабрика и постројења која данима загађују животну околику и која имају рок тек 2025. године односно 2040. године да своје емисије ускладе са граничним вредностима? Ради се о врло опасним материјама и то хормонима, фармацеутицима, генетским модификованим организмима, патогенима, бактеријама и непријатним мирисима.
Зашто нико сем нас Суверениста о томе не говори?
Вероватно јер се једини заиста боримо за суверену државу, у којој ће сви људи живети у здравом окружењу, а не да чекамо 2040. годину, па ко преживи можда тако болестан буде имао шта и да прича.
Адвокат Милина Дорић
заменик председника Покрета Живим за Србију
