У два предизборна процеса, говорила сам о одузимању деце и снимила предизборне спотове на ту тему.
Тада то није наишло ни на какву реакцију, што политичких актера, што јавности.
Прикупљали смо потписе за петицију, правили протест испред председништва, упутили захтев председнику државе да заустави усвајање деце у иностранству, захтев да се измени породични закон, упућивали захтев за информације од јавног значаја.
Ако се то медијски изигнорише или представи као протест “полуделих антиваксера”, нико се неће осврнути.
Разлог због чега смо тежили Скупштини Србије је та неопходна видљивост, где милионском аудиторијуму можете да махнете папиром или сликом и да изазовете неку реакцију.
Зато молим да људи који су у Скупштини, нарочито посланика Ивану Парлић која је о овоме проговорила, да обрате пажњу и реагују на Закон о правима детета који под милозвучним именом даје огроман простор за злонамерна тумачења центрима за социјални рад који ће имати потпуно одрешена руке за “измештање деце из породице”, као први корак ка ономе против чега се бунимо.
Усвајање деце у иностранству је “стара ствар” која постоји у Породичном закону макар петнаестак година, а Министарство за бригу о породици је на захтев Покрета Живим за Србију пре две године, одговорило како је то немогуће укинути јер децу без родитељског старања нема ко да усвоји што се испоставило као лаж јер су у одговору на информације од јавног значаја морали да дају податак да је скоро три пута више усвојитеља него деце.
Као и са другим законима, њихово дејство видљиво је тек када почне интензивније да се примењују те сматрам да је поред проблематизовања одредби од пре 15 година, неопходно спречити доношење нових закона који олакшавају спровођење спорног.
Јована Стојковић.
председник Покрета Живим за Србију
Објављено 26.12.2022.
