Press "Enter" to skip to content

Истраживање послушних

Недавно је Политика објавила резултате истраживања „Психолошки профил пандемије у Србији“, које је Лабораторија за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду почела да спроводи 48 сати након 06.марта 2020. године, када је у нашој земљи регистрован нулти пацијент.
Занимљиво је да је ово истраживање почело да се спроводи 48 сати после објављивања „пандемије“. Да ли је могуће да међу истраживачима има и оних који су знали прецизно време и ток „пандемије“?!
Било би лепо сазнати ко финансира ова истраживања, с обзиром на чињеницу да још увек нема ни једног истраживања које испитује како новински наслови и изјаве стручњака у медијима, утичу на осећања и ниво стреса код нашег народа?!
Да ли је то забрањена тема или психолозима није довољно интересантна?!
Мени би било много значајније да чујем како се осећају људи када прочитају новински наслов, тј.изјаву др Аџић „Невакцинисани су смртно угрожени“ него да као психолог испитујем да ли људи редовно и по 20 секунди перу руке и да ли додирују своје лице рукама, што је, између осталог, била и тема овог истраживања.
Да ли је могуће да су нас колеге психолози, свели на ниво детета овим истраживањем и потпуно занемарили праве узрочнике стреса?
Оно што је такође интересантно је да резултати овог истраживања говоре да смо брзо успели да достигнемо висок ниво самозаштитног понашања. Већ око 15. марта 2020. године, већина наших суграђана пребацила се на „пандемијски мод“ понашања – остајала је код куће, често прала руке, куповала средства за дезинфекцију, избегавала контакт са другима и била под пуном „ратном опремом“, носећи маске и рукавице.
Па добро, уколико смо се брзо самозаштитили, откуд онда толика хука и бука и прозивке од стране „струке“ да је народ неодговоран и да треба да буде на све могуће начине кажњаван и контролисан?!
Прате ли стручњаци за корону ова психолошка истраживања или је све скувано у истом лонцу?!
Даље, ово истраживање говори да је 63 посто испитаника рекло да је променило своје планове због опасности од ковида 19 и затварања граница?!
Међутим, нигде нисам могла да пронађем из ког разлога људи мењају своје планове, да ли постоји могућност да људи нису У страху од короне него да су уплашени да их негде, на некој граници, неко присилно не вакцинише или, ничим изазвано, утера у неки карантин?! Чини ми се да је важно и ово истражити.
Ово истраживање је показало да су маске постале саставни део свакодневне ‘гардеробе’.
Молим вас, да ли примећујете речник који се користи: „пандемијски мод“, „ратна опрема“ „део гардеробе“. Претпостављам да знате да језичке конструкције итекако креирају нову реалност и уводе нас у причу да нешто што је до јуче било опсесивно-компулзивни поремећај сада постаје друштвено одговорно понашање, а свему томе кумују и колеге психолози.
Такође, психолог Маја Антончић гаји наду да ћемо од пандемијских понашања најдуже задржати навику да детаљно перемо руке и носимо маске за време епидемијских заразних болести јер подаци говоре да грип може бити једнако смртоносан као и корона.
„Смртоносан“ ?!- претпостављам да је циљ ове изјаве био да управо ова страшна реч одзвања људима данима?!
Међутим, како истраживање показује, потреба људи да буду у друштву је јача од страха од болести ( што иначе треба да буде подржано понашање, јер су контакти лековити), међутим, није …јер одмах следи казна и раст броја заражених у свету.
Све у свему, „доћиће време када ЗДРАВЕ науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима, и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама“.
Психолог Тамара Брадић, потпредседник Покрета Живим за Србију