Измишљена пандемија
Са повећањем тестирања, вештачка хистерија, која тешко да више може бити заснована на броју смртних случајева, вештачки се одржава у животу.
Два света се раздвајају. С једне стране, постоји наше видљиво животно окружење. Већина људи вероватно неће знати за све случајеве болести или смрти у свом кругу пријатеља, посебно не у последњих неколико месеци. С друге стране, постоји проширена стварност медија. Смртоносна опасност вреба тамо, немилосрдни људи из странке стављају у ризик наше здравље, човечанство дрхти пред другим таласом короне. Ако обратимо пажњу, примећујемо да се чак и у мејнстрим медијима бројеви смрти из Немачке тешко јављају. Разлог: не би били превише застрашујући. Уместо тога, фокус је на повећању броја заражених изазваних прекомерним тестирањем, које ионако није јако. Нико се не пита да ли су скандали као што је “Тенез” или “безобзирно” понашање демонстраната 1. августа 2020. уопште нанијели озбиљну штету здрављу људи. У позадини су јаки интереси које је потребно открити.
Да ли је неко био у базену или на плажи последњих неколико дана и видео гомилу у води и сунчање? Нико не носи маску у затитном базену и већ је недељама. Где су немаскирани заражени у склопу великог протеста за „black lives matter “? Или мирну демонстрацију 1. августа 2020. у Берлину?
Када је заустављено одлагање смећа иако би људи тамо били изложени „вирусним облацима“ из смећа, марамама и коришћеним маскама?
А где су мртви из “Тенеза”? Где су срчани напади у Хајнзбергу ?
Где је оштећење бубрега и живаца у Ишглу, где 85 одсто није ни приметило да има covid-19?
Пандемија која ће ове године учинити људе још болеснијима једноставно се не догађа. Свако ко овде говори о парадоксу превенције злоупотребљава овај термин и нема појма о инфективној епидемиологији?
Постоје oргије са тестовима, које стварају привидну динамику. С обзиром на ниску преваленцију (учесталост) инфекција САРС-ков-2, позитивни тест не каже ништа. Број до сада “нађених случајева” одговара броју здравих људи за које би се очекивали лажно позитивни тестови. Што се више тестира, проналази се више лажних „позитивних“ здравих људи. То нема везе са болешћу, само са скупим тестирањем које се злоупотребљава да би се створио страх.
Пандемијска прича о паничној смртоносној врсти вируса из Вухана одавно је превазиђена у стварности .Низови вируса пронађени ПЦР тестом су дистрибуирани широм света много пре Вухана. Преко 80 одсто популације одувек је било имуно на коронавирус који се понавља у различитим варијацијама сваке године. Масовна вакцинација против коронавируса стога није потребна. Уз то, испробане технологије носе велике ризике. Периоди посматрања су такође прекратки. Свако ко користи овакву вакцину као лекар у погледу ове ситуације, понаша се неодговорно. Све је ово већ дуго заједничко научно добро.
Надаље, у извјештајима нема назнака да су они који су умрли у Њемачкој позитивним тестом САРС-ков-2 у просјеку имали 82 године. 85 одсто умрлих било је 70 или више година. Старосна структура преминулих у Шведској није другачија у односу на Немачку. Покојник је тамо обично био још старији.
Катастрофални здравствени услови у сиромашним четвртима САД-а, Бразила, Перуа и Индије користе се за тактику застрашивања и политичке калкулације.
И у северној Италији, Мадриду и Белгији дуго смо имали довољно информација из прве руке. Они показују да није у питању нови вирус, већ однос према паници која је довела до критичних поремећаја у снабдевању, погрешног лечења и одговарајућих жртава међу слабим или слабо збринутим. Нарочито у заклоњеним или оштећеним здравственим системима, неподобним ПЦР тестовима се “тргује” и третира се (народ) попут волова. 3лоупотребљава се профитабилно тестирање како би се створила дестабилизација, да би се људи довели у руке људи,који профитирају од њиховог страха и како би им “уваљивали” ризичне вакцине.
Непримијетно могу профитирати од тога широм свијета они, који након „уља будућности“, “трче” за нашим генетским подацима . Сваким брисом грла скупљају се ћелије које се могу генетски секвенцирати и тиме обећати драгоцене информације приватним лабораторијама. Ко нас штити од злостављања?
Савезна влада, која се пре кризе таман придружила економском програму “Један милион генома” и ЕУ?
Све више грађана то већ зна. Када ће медији и политика то узети у обзир?
Како можемо одговорне и њихове медијске продужене руке извести пред лице правде?
Извор: https://www.rubikon.news/artikel/die-fiktive-pandemie
