- Коју врсту инвестиција видите као основну полугу привредног раста и развоја земље?
– На првом месту треба напоменути да је Република Србија у овом тренутку опредељена за привлачење страних инвестиција као главни генератор привредног раста. Свакако је ова стратегија, по нашем мишљењу, погрешна и то из следећих разлога:
– Правни оквир није усаглашен са стандардима ЕУ.
– Капацитет појединих институција које су важне за инвестиције је слаб.
– Правосуђе није реформисано према ЕУ стандардима.
– Много локалних самоуправа не може да одговори на захтеве инвеститора.
Поред горе наведених чињеница треба узети у обзир да у протеклом перидоу је један човек генератор свих инвестиција што нам јасно говори да нису у питању системске и планиране инвестиције већ ангажман политичара који је наручито приметан у периоду пред изборе.Такође је присутна нетранспарентност истих, односно све ове инвестиције су реализоване уз нелогично велике субвенције од стране наше државе. Том приликом је домаћи сектор занемарен што свакако није логично и баца сенку сумње да је ова стратегија уперена ка развоју наше привреде, а самим тим и наше економије. Можемо закључити да Република Србија у овом тренутку сваштари када је реч о инвестицијама где су нам главни адути јефтина радна снага, географски положај и климави закони када је реч о тешким индустријама односно великим загађивачима. Доминирају улагања у текстилну индустрију, просте компоненте аутоиндустрије, каблови, итд… Такође остаје нејасно да једна озбиљна држава се опредељује за овакав вид инвестиција са једне стране док јавно пропагира четврту индустријску револуцију.
На све горе поменуто треба додати да је Република Србија остала без националног банкарског система будући да је шер домаћих банака испод 20%, а сама економија нас учи да је неопходно да 80% буде у националном власништву, како би једна држава могла да буде економски јака и независна.
Из горе поменутих чињеница јасно се може закључити да је неопходно да Република Србија радикално промени своју стратегију у смислу економског развоја и јачања привреде. Па самим тим, сматрамо да није довољно определити се за један вид инвестиција као генератор економских промена у земљи.
На првом месту је неопходно вратити банкарски систем у национално власништво. Без тога нема јачања домаће приврде и нема развоја економије, а самим тим нема ни развоја наше земље.
Сматрамо да је неопходно ревидирати све стране инвестиције и преусмерити субвенције ка развоју домаћих привредних субјеката.
Неопходно је ревидирати сарадњу са ММФ-ом, неолиберални капитализам који пропагира ова организација је погубан за мале и економски неразвијене земље као што је наша.
Развој локалне инфраструктуре је један од услова за развој и покретање привредног раста.
Радикална промена аграрне политике је неопходна, будући да је Република Србија аграрна земља где лежи велики потенцијал за развој исте.
Можемо лако закључити да на ово питање не постоји једноставан и кратак одговор, већ да је неопходна радикална промена како националне тако и спољне политике.
- У актуелним условима, суштински измењеним сукобом у Украјини, има ли алтернативе ЕУ и њеном тржишту, када говоримо о пласману робе из Републике Србије?
– Свакако да има алтернативе!
Наиме, треба реално сагледати ситуацију у земљама ЕУ, како политичку тако и економску односно тржишну. Чињеница је да је ЕУ, као тржиште, засићена и да Република Србија није у могућности да буде конкурентна са својом технологијом и капацитетима на тако великом и развијеном тржишту. Самим процесом придруживања наше земље могли смо да видимо да је домаћи привредни сектор поклекао пред налетом великих компанија, што је фактички девастирало мала и средња предузећа, која су стуб једне државе у економском смислу. Самим тим ми се залажемо за ревидирање приступа Републике Србије у ЕУ под оваквим условима и околностима. Мишљења смо да је логично да Република Србија гравитира ка себи блиским земљама као што су земље БРИКС-а. Република Србија треба на првом месту да заштити домаћу привреду, да покуша да задржи привилегован однос са ЕУ, али и да појача свој фокус ка тржиштима Азије и Блиског истока.
Чињеница је да ће сукоб Русије и Украјине највише погодити саму ЕУ, у економском смислу, па је логично да наш фокус буде ка новим тржиштима уз евентуално експлоатисање наших добрих односа са самом Русијом, где можемо да будемо мост који спаја ЕУ и Русију у економском смислу.
Нравно, за овако нешто је неопходна перфидна спољна политика и ангажовање наше дипломатије.
- Сматрате ли да је, с обзиром на све тешкоће, могуће спровести „зелену агенду“ без кашњења? Нуклеарна енергија, да или не?
– Када је реч о „зеленој агенди“ треба напоменути да је идеја генерално добра будући да се бави очувањем животне средине, али постоје делови који треба да нас забрину. Наиме, део „зелене трансформације „ поред смањења загађености воде и ваздуха, циркуларне економије, поњопривреде и производње хране, посебан фокус има на декарбонизацији, односно смањењу зависности од фосилних горива. Свакако да је идеја добра али треба анализирати реалну енергетску слику Републике Србије. Наиме, ако узмемо у обзир да наша држава треба да престане са употребом истих у одређеном року, поставаља се питање енергетске зависности Републике Србије. Уколико би се овај део поменуте агенде спровео Република Србија би била зависна од увозника струје и ивенститора ветропаркова, што свакако није и не може бити национални интерес наше државе. Самим тим сматрамо да није адекватно да се жури у том првацу, већ наша земља треба да заштити националне интересе у сваком смислу пре спровођења ове агенде. Из наведеног се може закључити да није добро пожуривати цео процес.
Када причамо о нуклеарним електранама, сматрамо да Репубика Србија не треба да жури са доношењем ове одлуке. Чињеница је да нуклеарне електране представњају стабилан извор енергије током целе године али такође је чињеница да Република Србија не поседује резерве нуклеарних сировина, па би била принуђена да се ослони на увоз горива. Овакава ситуација је свакако осетњива, односно овом питању даје политичку ноту, а такође треба напоменути да је и дање на снази мораторјиму који не дозвољава изградњу истих на територији Републике Србије.
- Подржавате ли даљи развој рударства у Републици Србији и под којим условима?
– Да, под условом да је у складу са еколошким стандардима и да се спроводи од стране наших компанија.
- Сматрате ли да наша држава, преко пореза и других давања, исувише новца узима од привреде и грађана? Ако је тако, може ли се тај систем променит?
– Не бисмо се сложили са формулацијом питања али чињеница је да су намети државе велики, поготово за сиромашно друштво као што је наше. Широка је тама и захтева детаљну разраду. Сматрамо да није упитно да ли је могуће, већ је неопходно да се изврши реформа у том сегменту.
- Када би најраније Република Србија могла да постане развијена земља?
– У овој ситуацији давати неке прогнозе било би незахвално и нереално.
Наиме, треба узети у обзир да свет, па самим ти и наша земља, се још нису оправили од економске кризе изазване пандемијом, која је по својим карактеристикама нова у смилу последица које ће оставити иза себе и није могуће прогнозирати никакав опоравак будући да нико са сигурношћу не може да предвиди како ће свет, па самим тим и економија на глобалном нивоу изгледати. Поред тога, у току је сукоб који ће такође уздрмати светску економију и додатно је ослабити. Из свега наведеног је немогуће закључити када, односно колико је времена потребно да се једна земља, на првом месту стабилизује, а тек онда можемо причати о неком развоју.
Свакако сматрамо да је неопходно више година како би се амортизовале негативне последице како пандемије тако и тренутног сукоба.
Игор Перовић, потпредседник Покрета Живим за Србију
Објављено 16.3.2022.
