Читам на неком порталу: „Упозорење забринутог др Стевановића уочи празника: Имамо пацијенте који су се заразили између доза вакцине.“
А онда размишљам: А пошто ће се изгледа заражавати и после ревакцинације, због мутираног соја вируса, биће потребно да се вакцинишу и другом, новом, вакцином (која ће у међувремену бити измишљена), па како ће вирус опет мутирати, биће неопходна и трећа вакцина, и тако ад инфинитум (у недоглед). За то време, људи ће умирати од сасвим обичних инфаркта, можданих удара, дијабетеса, гангрена, отказивања бубрега, анеуризми и неких других глупих и прозаичних болести.
Више не постоје специјалности у медицини. Постоји само КОВИД и НОН-КОВИД медицина. При чему је ова друга стављена у службу прве. Очити је пример један пацијент који је због вертигинозног синдрома отишао у болницу на испитивање, тамо се заразио короном, па су га са неурологије пребацили КОВИД одељење, а на примарне сметње су потпуно заборавили. Ко ће, бре, да мисли о неком тамо потенцијалном шлогу, када се појави Његово Височанство КОВИД? Уосталом, сада „знамо“ да корона узрокује све могуће и немогуће васкуларне болести, хипертензију, чир на желуцу, запаљење слепог црева, пролив, повраћање, деменцију, а вероватно и хемороиде… Зато се и узимање ПЦР теста, по новом – у Кини, узима аналним путем. Ако се овако ствари наставе, верујем да ће у скоријој будућности, пацијента са кашљем прегледати не старим, превазиђеним, стетоскопом, већ ће му пласирати ректоскоп у задњицу и тим путем узети брис, али и биопсију, јер се корона вирус може наћи и интрацелуларно – у ћелијама.
Кад мало боље застанем и размислим, чини ми се да је КОВИД-19 ипак једна врста СХИЗОФРЕНИЈЕ, и то колективне: Јача се имунитет тако што се људи затварају као стока, респираторни вирус се тражи у дупету, занемарују се обавезе здравственог система према хроничним незаразним болесницима и тако повећава драстично морталитет од свих других болести, износи се читав низ сулудих хипотеза о преношењу короне (сетимо се почетка епидемије, када су поједини „експерти“ тврдили да вирус скаче као дрекавац и по 10-ак метара у даљ), препоручује се ношење двоструких маски нон-стоп и тако значајно увећава број бактеријских упала плућа, маске се чак навлаче и породиљама, као и астматичарима који се боре за ваздух, подстиче се опсесивно-компулсивна неуроза (микофобија) код људи, који слушајући стручњаке перу руке и преко 100 пута на дан, све до појаве екцема… Скептик сам према, склепаним за мање од годину дана, вакцинама против короне, али се Богу молим да бар мало помогну, како би се ова агонија завршила. Међутим, како време одмиче, чини ми се да је ово „игранка без престанка“. У међувремену, као хипертоничар, сам себи радим ЕКГ (срећом га имам у кући), подешавам терапију, лечим своје укућане и пријатеље, консултујем колеге пензионере због властитих здравствених тегоба, јер многе моје колеге неће ни да се јаве на телефон, пошто су вероватно заузети згртањем пара у приватним ординацијама и поликлиникама, јербо су цене свих лекарских услуга у приватном сектору вртоглаво порасле у време короне. Толико о медицинској етици, коју, између осталог, предајем студентима, долазећи у искушење да надлежне замолим да ме ослободе тог предмета јер се осећам као да причам бајке. Довољна ми је психијатрија, јер куда год кренеш – она је ту! Чак су ови људи, са правим психијатријским дијагнозама, који редовно долазе на психијатријске контроле, некако у овом општем лудилу, још и најнормалнији.
Проф. др Горан Голубовић,
психијатар и психотерапеут
