Православна вера богата је својим свештеним предањем, историјом, молитвама, празницима, светитељима, али и народима који су је прихватили и препознали у њој светлост истине. Сваки народ има неки свој осећај за побожно изражавање истина православне вере и зато код различитих народа постоје различити обичаји, праксе и предања, који ипак изражавају исту суштину – веру у Свету Тројицу.
Српски народ, са својом вековима освештаном историјом, одувек је себе доживљавао као заветни народ. Чување наше вере, традиције, идентитета и обичаја, доживљава се као испуњење завета, који су нам оставили наши свети преци и оно нас чини благословеним, односно Божијим народом.
Кроз историју, српска породица себе спознаје као цркву у малом, као „домаћу цркву“, по речима апостола Павла (Флм 1,2). Из оваквог саморазумевања, до данашњег дана постоји обичај карактеристичан за наш српски народ, а то је Крсна слава. Најкраће речено, Крсна слава је прослављање једног светитеља као заштитника и молитвеног заступника наше породице пред Богом. Светитељу кога прослављамо узносимо молитве, приносимо колач и жито, али се трудимо и да га подражавамо својим животом, како би имали његов благослов.
Како прослављати Крсну славу? Поред лепих обичаја, богате трпезе, примања гостију и весеља, потребно је да не заборавимо суштину наше Крсне славе. Као што је већ речено, Крсна слава има улогу да нашу породицу учини нашом „домаћом црквом“, да и наш дом постане место у коме ће Бог бити присутан. У том смислу, важније од свега је да дан, када прослављамо Крсну славу, започнемо Светом Литургијом, да причестивши се телом и крвљу Христовом, оприсутнимо Бога у нашим срцима. Из литургијског празновања Крсне славе, развио се још један суштински важан обичај – приношење славског колача, вина, жита и свеће у спомен светитеља кога прослављамо. Пошто смо, причестивши се, ступили у заједницу са Христом, свештеник, након Литургије, узима колач, прелива га вином крстообразно и преломивши га упућује нам речи: „Христос је међу нама“, на шта ми одговарамо „Јесте и биће“. Хлеб и вино као симболи живота, љубави, благодарности, који се такође користе у Литургији, при чему они постају тело и крв Христова, у овом случају представљају наш принос Богу и светитељу кога славимо. Поред славског колача и вина, на славској трпези важно место заузима и жито, као симбол васкрсења, односно вечног живота, по Христовим речима „ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси“ (Јов 12, 24). Васкрсење Христово даје смисао свим празницима, оно је најрадоснија вест за род људски, јер сведочи да су светитељи, којих се молитвено сећамо на дан Крсне славе, и даље живи у Царству Божијем и духовно присутни овде на земљи када их прослављамо. Постоји погрешна пракса да се светитељи деле на мртве и на живе, при чему се на празник мртвих светитеља припрема жито, док се за живе изоставља. Ова пракса није хришћанска и потиче из сујеверја, јер вера у васкрсење потврђује да су пред Богом сви светитељи живи и зато се жито припрема за сваку славу, без изузетка.
На нашој трпези потребно је да имамо и славску свећу, која представља светлост Христову, Који је за Себе рекао: „Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати светлост живота“ (Јн 8, 12), и за Своје светитеље: „Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји“ (Мт 5, 14).
Дакле, да бисмо Крсну славу прославили на прави начин, потребно је да тај дан заиста покушамо да проведемо у миру, молитви и сећању на нашег заштитника кога прослављамо. Нашим домом треба да се шири мирис воска, тамјана, а не дим цигарета. У нашим срцима треба да буду мир, љубав, радост и благодарност, а не да се на тај дан свађамо, опијамо и узнемиравамо због овоземаљских брига. То је свети дан наше породице, то је завет наших светих предака, то је наша Крсна слава.
Вероучитељ Константин Јовановић
Повереништво Покрета Живим за Србију- Врање
Објављено 21.11.2022.
