Press "Enter" to skip to content

Као из бакине кухиње – анализа анализе „српске научнице“

Пише: др Јована Стојковић

Нема ко није чуо да је „српска научница“ анализирала састав Фајзерове вакцине. Сви портали, нарочито они који много полажу на српство, попут немачко-америчког Блица, играли су на локал патриотизам, док су разгаљене Нишлије грађанске оријентације, запушавали уста „антиваксерима“ текстом своје суграђанке. Српска научница релаксирала је српску јавност пред долазак Фајзерове вакцине, прекоревајући оне који су бежали са часова хемије „јер није све што звучи опасно-опасно“.

Своју „анализу“ почела је само поменом и именовањем информационе РНК, о којој је шира јавност од Доњег Бријања до Горњег Таванкута детаљно упозната, па вероватно зато није трошила речи. За разлику од оних који нису бежали са часова хемије, Универзитет Кембриџ октобра 2018. године, пише да „треба пуно рада да би РНК вакцине постале стандардни третман“, као и да је „потребно боље разумевање потенцијалних нежељених дејстава, и више доказа о њиховој дугорочној ефикасности“. Ове вакцине, које никада раније нису коришћене за вакцинацију против заразних болести, „брже су и јефтиније“ за производњу, али постоје бројни изазови како их допремити до ћелија. Као „изазов“ за ове вакцине, наводи се могућност нежељене имуне реакције, ограничена клиничка истраживања и потреба за дугорочним студијама, запаљења и аутоимуне реакције. https://www.phgfoundation.org/documents/rna-vaccines-an-introduction-briefing-note.pdf

За други састојак, полиетилен гликол (PEG), српска научница тврди да је „молекул који се налази у брдо природних производа и милијарди лекова“, што би ваљда требало да убеди масу да је „природан и лековит“. Ово једињење на бази нафте се заиста користи у козметици и у производњи лекова, што не значи да је апсолутно безбедан. Наиме, само 24 часа након одобрења ове вакцине у Великој Британији, догодиле су се две анафилаксе (тешке алергијске реакције) и једна могућа реакција. Објављено је да је састојак који се сумњичи управо PEG, као и да, упркос томе што га има „у брдо природних производа и милијарди лекова“, нема га у другим типовима вакцина, а свако ко (ни)је бежао са часова хемије зна да није исто ставити нешто на кожу, појести, или примити путем игле https://mobile.reuters.com/article/amp/idINKBN28J2Q7 . Осим што је ефикасност овог састојка доведена у питање https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4051498/ , чак у 72% испитиваних узорака крви у једном истраживању, нађена су антитела на ову супстанцу, што би значило да је, ради спречавања алергијских реакција, потребан скрининг пацијената на ова антитела пре давања вакцине са PEG-ом, што у реалности није доступно https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/27804292/ . Такође је показано да липидне наночестице, у овом „бакином рецепту“ назване масти, а које су обложене овом супстанцом, изазивају стварање хуморалног одговора (антитела) на полиетиленгликол https://www.immunohorizons.org/content/3/7/282 . Ако се питате да ли лекари и фармацеутске куће знају уопште за постојање ових антитела, одговор је очекиван. У испитивању је само 22% лекара који прописују лекове са овом супстанцом, знало за антитела, а 35% лекара који прописују лекове са PEG-ом је знало да га они садрже https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/29383836/ . Што се тиче Фајзера, они су „у незнању“ из каснијих фаза испитивања искључили људе са алергијама, те се у „клиничком испитивању“ није забележила анафилакса, али јесте чим је вакцина кренула у употребу https://mobile.reuters.com/article/amp/idINKBN28J2Q7.

Да не буде да имам нешто против „српских научница“ и америчких вакцина. Аденовирусна вакцина, какве су неке кинеске и руска, такође се није прославила у прошлости, јер су на овај начин покушане да се направе вакцине против сиде, антракса и еболе. Писмо научника часопису Лансет, упозорава на могућност повећања ризика за ХИВ инфекцију за људе који су примили овакву вакцину https://www.thelancet.com/journals/lancet/article/PIIS0140-6736(20)32156-5/fulltext . Такође извештај из јуна месеца, упозорава да постојећа антитела на аденовирусе који су широко распрострањени и дуго трају, могу бити „недостатак“ за вакцину овог типа https://www.clinicaltrialsarena.com/comment/covid-19-vaccines-antibodies-booster/ . Давање више од две овакве вакцине током живота, могло би довести до генерисања антитела која би неутралисала аденовирусни вектор, што би могло да доведе до великог ризика за аутоимуне болести https://www.clinicaltrialsarena.com/comment/covid-19-vaccines-antibodies-booster/.

За крај, „српска научница“ закључује да је „ова вакцина толико природна и органска да можете бакин колач да направите“.

Можда смо бежали са часова хемије, али баба нам није спремала бунике.