Брана на Кокином Броду направљена је пре 60 година. Толико постоји и Златарско језеро. Други пут се догодило да је водостај толико опао да се са дна указало старо гробље. Ретка и тужна прилика да можете возити ауто или корачати по дну корита језера. Ово језеро је једно од три ланчано повезане хидроакумулације на реци Увац.
Један од разлога ове појаве, како и мештани и стручњаци наводе, је повећана производња струје услед немогућности увоза исте због рекордно високе цене узроковане ратним дешавањима у Украјини.
У јуну, јулу и августу, када је период високих температура, биће повећан број алги (цијанобактерија) који је већ загадио језеро Увац због ниског водостаја и самим тим повећања температуре воде. Почетком лета ће загађење прећи у Златарско језеро, а страхује се да ће прећи и у Радоњско језеро одакле се Прибој снабдева водом што може утицати на здравље становништва.
Обалске зоне ових вештачких акумулација које су настањене биљним врстама сада тешко опстају без воде и нестају као станишта разним животињским врстама.
Још једна од потенцијалних катастрофа је и појава клизишта јер вода својим притиском одржава обалу стабилном , док услед повлачења долази до ерозије. А на тим обалама се налазе викендице.
Да ли је морало овако?
Да ли је требало да постоји бољи план за “резервну струју” ако се десе мање вероватни сценарији који су се ипак десили?
Инфо служба Покрета Живим за Србију
Објављено 7.5.2022.
