Ковид лудило

You are currently viewing Ковид лудило

“Према психијатру и медицинско правном стручњаку др. Марк МкДоналду, истинска криза јавног здравства није сама KОВИД-19 него је то страх од инфекције, који се “преобразио и развио у облик масовне халуцинацијско-делузијалне психозе”.

“Многи уђу у стање хистерије кад виде немаскирану особу, чак иако изгледају савршено здраво и не пате од било каквих респираторних проблема. Ово је крајње ирационално стање које нема основа у стварности.”

“Заблуда се дефинише као веровање у нешто што није у складу са стварношћу.”

“Постоји озбиљна забринутост због трајних последица које ће ово раширено лудило имати на децу док одрастају. Једна од најгорих траума коју деца трпе као последица овог страховања јесте идеја да могу убити своје родитеље или баке и дедове једноставно тако што ће бити у њиховој близини.”

“Лечење дечије трауме у терапији неће бити довољно, јер родитељи и друге одрасле особе стварају трауму властитим претераним одговором на страх. Да бисмо излечили генерацију трауматизоване деце, прво се морамо позабавити психозом одрасле популације.”

“Бројни стручњаци за ментално здравље изразили су забринутост због страха и панике током пандемије КОВИД-19, упозоравајући на потенцијалне – и сложоћемо се, вероватно – психијатријске учинке. У чланку 1. у часопису Евие, С.Г. Цхеах, 22. децембра 2020., расправља се о томе што би заправо могао бити стварни проблем: масовно лудило изазвано “масовним страхом од КОВИД-19”.

“Чхеах се позива на предавања и чланке психијатра и медицинско правног стручњака др. Марка МцДоналда, који верује да “истинска криза јавног здравства лежи у раширеном страху који се преобразио и развио у облик масовне халуцинацијско-делузијалне психозе.”

“Чак и када статистика указује на изузетно ниску стопу смртности деце и младих одраслих (која износи 0,002% у доби од 10 година и 0,01% у доби од 25 година), младе и здраве и даље терорише гушење ирационалног страха кад се суоче с коронавирусом “, Пише Чхеах.”

“Чхеах наставља с прегледом низа ирационалних понашања која су постала превише уобичајена, попут избацивања родитеља из авиона јер њихова мала деца одбијају носити маску током лета или људи који имају хистерични напад када виде особу која не носи маску.”

“Наука је посве јасна у вези с ризиком који представљају асимптоматски појединци, што значи да је свако ко се осећа потпуно здрав, можда имао позитиван тест на САРС-КоВ-2 с ПЦР тестом постављеним на претерано висок праг циклуса. Они представљају изузетно низак ризик за друге, ако уопште постоје. Наука је још јаснија код здравих особа које имају негативан тест на САРС-КоВ-2. Једноставно не можете ширити вирус који немате.”

Већина објављених студија, такође показује да маске не спречавају ширење вирусних инфекција, а то је посебно истинито ако носите платнене маске.

“Упркос свему томе, многи и даље улазе у стање хистерије кад виде немаскирану особу, чак иако изгледају савршено здраво и очито не пате од било каквих респираторних проблема. Ово је крајње ирационално стање које нема основа у стварности.”

“Заправо, према МцДоналду, ти људи пате од заблудне психозе 13, а има их пуно. Иде толико далеко да спољњу страну своје куће или посла назива “азилом на отвореном”, где мора претпоставити “да је свака особа на коју налетим луда”, осим ако не докажу супротно.14 Као што је објаснио Цхеах: 15″

“Уместо да се суочи са стварношћу, заблудела особа радије би живела у свом свету измишљотина. Али како би наставила лажирати стварност, мора ће се побринути да се и сви остали око њих претварају да живе у свом замишљеном свету.”

“Једноставнијим речима, заблуда одбацује стварност. И у овом одбацивању стварности, други се морају поиграти с тим како гледају на свет, иначе, њихов свет за њих неће имати смисла. Због тога ће се заблудела особа наљутити кад се суочи с неким ко се не слаже с њиховом перцепцијом …”

То је један од разлога зашто виђате толико људи који би са задовољством одобрили процесуирање било којих медицинских стручњака чији су ставови у супротности са смерницама СЗО.

‘Поштуј правила!’ постаје важније од испитивања да ли су правила за почетак била легитимна. ”

“У свом интервјуу с Јессе Лее Петерсоном (видео изнад), МцДоналд објашњава дијагнозу на овај начин:

“Никад није било медицинске кризе. Увиек је било довољно ресурса за решавање болесних људи … Многи су ресурси заправо одбијени … Питање је тада за мене постало: ‘Шта је права криза?

“Врло брзо, у прве две или три недеље у марту 2020, постало ми је јасно да је то страх. Од тада … страх … прерастао је и еволуирао, у не само “Забринут сам, бојим се па морам остати код куће”, већ у стварно уверење које је против стварности – јер је дефиниција заблуде нешто што ви верујте да се то не слаже са стварношћу.”

“Верују да ће умрети – без обзира на узраст, без обзира на здравствено стање – ако сваки дан не напусте своју кућу с маском и рукавицама и побегну од [других] људских бића. То је халуцинацијско-делузијална психоза. Лажно је, погрешно је, није поткрепљено доказима. И многи, многи то живе и верују у то. ”

“Иако нема података који то поткрепљују, МцДоналд каже да се чини да су жене склоније заблудној психози него мушкарци. Део тога, сугерише он, може бити зато што жене кад се преплаше постају хиперпротективније од мушкараца под истим околностима, вероватно зато што жене – наравно говорећи у чистим уопштеним изразима – имају тенденцију да буду емотивније.”

“Масовне халуцинацијско-делузијална психоза трауматизује децу.”

“МцДоналд је посебно забринут због трајних последица које ће ово раширено лудило имати на децу док одрастају.”

“Откако су закључавања започела у првом тромјесечју 2020. године, приметио је огроман пораст пацијената, а њихова су ментална стања далеко гора од онога што је он навикао виђати у тим узрасним групама.”

“Једна од најгорих траума коју деца трпе као последицу овог страховања јест идеја да могу убити своје родитеље или деке и баке једноставно тако што ће бити у њиховој близини. Као што је Чхеах приметио, они су такође научени осећати кривицу због понашања која би обично била потпуно нормална.”

Као само један пример, хистеричне одрасле особе које малишане који одбијају да носе маску називају “дериштем”, док је заправо отпор стављању рестриктивне маске на лице потпуно нормално на том узрасту.

“Није нормално да деца одрастају мислећи да су сви опасни за све остале”, каже Чхеах с правом. То уопште није нормално, а хистеричне одрасле особе без размишљања наносе тешке емоционалне трауме читавој генерацији.”

“Као што је приметио МцДоналд у свом интервјуу за Петерсон, примарни узрок депресије, посебно међу младима, је неповезивање с другима. Потребан је контакт лицем у лице, потребан нам је физички контакт као и емоционална блискост. Те су нам ствари потребне да бисмо се осећали сигурно око себе и унутар себе. Дигиталне интеракције једноставно не могу заменити ове најосновније људске потребе и саме по себи раздвајају, а не повезују.”

“МцДоналд се позива на недавну статистику ЦДЦ-а која показује да је адолесцентна депресија порасла за 400% у односу на пре годину дана, а у 25% случајева размишљају о самоубисрву. То су нечувене статистике, каже. Никада пре толико пуно тинејџера није размишљало о самоубиству.”

“Ово је масовно страдање”, каже МцДоналд, а родитељи – одрасли – криви су јер су они ти који их плаше до те мере да не сматрају да живот више вреди живети.”

“То је такође разлог зашто само лечење деце неће бити довољно успешно. Морамо се позабавити психозом одрасле популације. “На нама одраслима је да то поправимо”, каже МцДоналд, “јер деца то неће моћи сама поправити.”

“Морамо се позабавити и масовном заблудом из другог разлога, а то је зато што нас све води, и нас здраве а и оне луде, према друштву лишеном свих претходних грађанских слобода, а одговорни корумпирани појединци неће се добровољно одрећи моћи коју смо им већ дали.”

“Тоталитарно је друштво, верује МцДоналд, коначни крај ове друштвене психозе, осим ако нешто не подузмемо и схватимо да смо “добро, и у потпуности сигурни”. Заиста, сада нисмо у опасности ништа више него што смо били прие КОВИДА. Не смемо допустити да нам се одузму слободе због заблудних страхова. Као што је Чхеах приметио у свом чланку: 16

“Није незамисливо да би коначни исход био потпуна друштвена контрола над свим аспектима вашег живота. Размислите о томе – крајња тачка ментално оболеле особе је да она буде стављена у контролисано окружење (институционализовано попут азила) у којем су све слободе одузете и све више изгледа као да је то крајња тачка где иде ова масовна психоза. ”

“МцДоналд истиче да многи наши челници и владари очито не трпе те исте заблуде. Издају наредбе за боравак код куће из својих кућа за одмор на Карибима и константно крше исте оне мере које нама намећу. Возе се бициклима, шетају парком, имају породицна окупљања и ручају без бриге. Знају да КОВИД-19 није смртоносна пошаст каква је створена, али играју игру ​​јер им користи.”

“Држећи нас да останемо у страху, да се закопамо и сместимо у њега и допустимо му да контролише и ограничава наше животе, страх се толико укоренио да ће свако ко каже да треба бити неустрашив и борити се за својеу слободу бити нападан како је то глупо али и опасно. “Тврдио бих да је супротно”, каже МцДоналд.”

“Проблем с којим се сада суочавамо је тај што је заблуда толико завладала да, чак и кад би мандати о маскама данас завршили по целој држави, многи би одбили дасе одрекну својих маски, а не би престали ни кажњавати оне који их не носе. Штавише, сада имамо приватна предузећа која гурају ове едикте пљачке слободе, одбијајући услуге онима који не носе маске.”

Ускоро вам неће бити допуштено улазити на одређена места ако немате и вакцину КОВИД-19, а приватна предузећа подржавају та противуставна правила. Ако разумете технократски програм, онда знате зашто је то тако. То је зато што су многе приватна предузећа део глобалног технократског савеза који покушава елиминисати наше слободе како би се обогатили још више.

“Почели смо са страхом и хистеријом. Прешли смо на заблуду и психозу и сада имамо контролу над масама “, каже МцДоналд.„ Сад немамо полицајце и владу који долазе за нама. Више имамо од наших суграђана који нас сада кажњавају, законски ограничавајући улазак у возила [попут Убера или авиона], улазак у фабрике [и] запошљавање.”

“Враћање здраве памети док се крећемо напред !

“У основи, грађани сада делују као де факто “полицијска сила” за сузбијање туђе слободе, а то има ужасно штетан учинак на друштво. Па, како се извући из пословичног лудила? Како вратити разум нашем друштву, а да и даље помажемо онима који су у највећем ризику од компликација и смрти од КОВИД-19? МцДоналд у свом предавању и истакнутом интервјуу нуди сљедеће предлоге:

  • “Морамо чврсто одбити маске као сигнал врлине; Страх није од помоћи и никада није честит.”
  • “Требали бисмо заштитити оне с највећим ризиком – што значи старије, немоћне особе с попратним болестима и оне који су лошег здравља – користећи једноставне, јефтине и лако доступне профилактичке средства, укључујући витамин Д, хидроксиклорокин или ивермектин и цинк.”
  • “Здрави људи никада не би смели носити маске, држати социјалну удаљеност или се самоизоловати. Не само да су ове стратегије нездраве с физичког гледишта, оне такође настављају заблуду која обузима нацију и стога морају престати.”
  • “Морамо прихватити храброст, истину, поштење и слободу, не само у својим мислима и речима, већ и у својим поступцима. Као што је приметио МцДоналд у истакнутом интервјуу, људи не могу логично размишљати у стању халуцинацијско-делузијалне психозе, стога дељење информација, чињеница, података и доказа има тенденцију да буде неучинковито, осим у неким случајевима.”

“Уобичајено је да је најбоље да стојите чврсто и понашајте се у складу с истином и објективном стварношћу, слично као што бисте то учинили кад бисте били први који се суочио са жртвом несреће и која хистерично реагира на оно за што знате да је само лакша повреда.”

Тамара Брадић,  мастер психолог и психотерапеут у тренингу под супервизијом потпредседник Покрета Живим за Србију.