Издржавањем се обезбеђују услови за нормалан живот примаоца издржавања. Када говоримо о правима детета, неопходно је напоменути да свако дете има право на задовољавање свих својих животних потреба, а те потребе треба да му обезбеде његови родитељи уколико их дете има.
Издржавање се одређује према потребама повериоца (детета) и могућностима дужника (родитеља) издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. – Члан 160. став 1 Породичног закона.
Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода те других околостима од значаја за одређивање издржавања.
Могућност дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица те других околности од значаја за одређивање издржавања.
Минимална сума издржавања представља суму коју као накнада за храњенике односно за лица на породичном смештају периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту, у складу са законом.
Издржавање може бити одређено у давањима хране, одеће, итд., обављању одређених пољопривредних или других радова, али се у највећем броју случајева повериоцу издржавања исплаћујује се одређени новчани износи.
Старост односно узраст повериоца издржавања у овом случају детета, често је значајна чињеница, тако потребе за издржавање детета предшколског узраста разликују се од потреба детета које се образује на факултету. Здравствено стање је релевантан елеменат на основу ког се утврђују потребе лица које тражи издржавање. Ако су детету због болести неопходни посебна нега, превози у удаљену здравствену организацију ради операције, специјална колица, помагала, интервенције, протезе, итд. а ти трошкови не падају у целости или уопште на терет одговарајуће заједнице здравственог осигурања, тада се ови издаци примаоца издржавања узимају у обзир приликом утврђивања његових потреба за изржавањем.
Суд мора узети у обзир трошкове школовања повериоца издржавања, односно детета. Трошкови школовања зависе од врсте школе односно факултета коју похађа поверилац издржавања, степена који је достигао током школовања и околности да ли се школа или факултет налазе у месту становања повериоца издржавања или у другом месту, што повећава трошкове образовања. Образовање, осим школовања обухвата и друге издатке – за учење страних језика, стицање разних вештина, одласке у музеје или позоришта итд. Дете има право на образовање у складу са својим способностима, жељама и склоностима.
Дете које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање може одлучити коју ће средњу школу похађати – члан 63. Породичног закона.
Дечји додатак се, такође, узима у обзир приликом одређивања доприноса за издржавање јер је он намењен за издржавање детета. Ако су деца поверена на чување и изржавање једном родитељу, а додатак прима други родитељ, тај родитељје дужан додатак исплаћивати на руке родитеља коме су деца поверена. Ако примљене износе додатка исплаћује деци, а не на руке родитеља коме су деца поверена, давалац издржавања то чини на властити ризик ( Решење ВСХ Гж. 2947/74 од 23.07.1975. У складу са тим одлуке ВСХ Рев. 824/83 од 28.04.1983.)
Поклони веће вредности које је добио поверилац издржавања, а по природи су такви да дуго могу утицати на приходе примаоца издржавања узимају се у обзир приликом одређивања издржавања, поклони мање вредности и они који се могу трајније утицати на имовно стање повериоца издржавања не узимају се у обзир. У судској пракси истакнуто је да се обавеза родитеља да доприноси издржавању не може пребијати са поклонима које он касније чини деци у било ком виду (Врховни суд Србије Гж. 4524/65) и да вредност поклона које чини свом детету родитељ, који је одлуком суда обавезан да детету даје допринос за издржавање, не може урачунати у досуђени допринос за издржавање (Одлука ВС Србије Гж. 4120/75)
Имовинско стање повериоца издржавања релеванто је без обзира на то да ли је оно малолетно или пунолетно. Дете које стиче зараду или има приходе од имовине дужно је да делимично подмирује потребе свог издржавања. – Члан 66. у вези са чланом 157. Породичног закона.
Могућност дужника издржавања утврђују се на основу: 1) свих његових прихода; 2) могућности за запослење и стицање зараде; 3) његове имовине; 4) личних потреба; 5) обавезе да издржава друга лица и других околности значајних за одређивање издржавања.
Родитељ, као давалац издржавања мора користити све своје могућности да би извршио своју законску обавезу издржавања.
Адвокат Милина Дорић
заменик председника ПОКРЕТА ЖИВИМ ЗА СРБИЈУ