Узели су нам годину дана живота и не намеравају да стану. Сведоци смо да свака нова мера изискује нову меру и продужетак агоније. А свака нова мера је степеник више у ускраћивању права појединца на слободан живот и рад. На врхунцу демократије и толерантности добили смо списак занимања и професија које су опасне по друштво и којима је ускраћено право на рад и самим тим доведена у питање њихова егзистенција и њихових породица. Да ли смо на прагу времена где ће условљавање сваке врсте постати свакодневница и нова нормалност, где ћемо за хлеб насушни и право на живот, који нам је од Бога дат, морати да испуњавамо разне услове иако се они косе са свим нашим етичким, моралним, традиционалним, верским и породичним вредностима и принципима и на крају крајева и са здравим разумом и логиком? Да ли смо спремни да прихватимо да појединци имају право да одређују ко сме да живи и ради и под којим условима, да би био део система који одговара малом броју људи и њиховим интересима? Да ли имамо право да ћутимо док нам комшија, кум, пријатељ, познаник затвара радњу од које је издржавао себе и своју породицу? Одбраном њих и њихових породица бранимо, не само њих, већ и себе и своју породицу, јер у новој нормалности и систему има места за све и нико неће бити поштеђен.Данас нам одузимају хлеб а сутра ће нам давати тај исти хлеб у замену за тело и душу.
НЕ ДОЗВОЛИМО ИМ ТО!
Михаило Тимотијевећ,
Покрет Живим за Србију Ужице
