Интервју др Јоване Стојковић председнице покрета Живим за Србију који са коалицијом Суверенисти (Саша Радуловић и Милан Стаматовић) учествује на изборима 2022.
Постали сте део Суверениста са Радуловићем и Стаматовићем. Шта очекујете од предстојећих избора?
– Очекујем да уђемо у Народну скупштину и да после седам година уличне и грађанско-правне борбе, питања која су ми важна почнем да решавам на једном вишем нивоу, из институција.
Шта конкретно Суверенисте разликује од читаве лепезе других сличних и бројних патриотских опција на предстојећим изборима?
– Разликује нас указивање на узрок проблема, а то је окупација Србије, као и кадрови који су пре уласка у политику имали своје каријере и нешто постигли и раније. Остале политичке опције говоре о решавању последица које је немогуће решити уколико Србија не поврати своју сувереност.
Приводили су Вас током пандемије због Ваших ставова. Да ли бисте све исто поновили и по цену затвора и лишења грађанских права или бисте данас другачије поступили?
– Човек никада не може „другачије поступити“ када власт хапси без иједног доказа о кривичном делу, по налогу, на позив. Једино да се покријемо јорганом преко главе и заћутимо заувек, у супротном се све може искористити против вас. Мени је битно да сам увек износила истину и то зна Онај који треба да зна.
Да ли је вредело борити се протекле две године док је трајала корона пандемија за слободу избора и шта сте заправо постигли?
– Вредело је јер је много људи увидело како се преко „здравствене кризе“ и наводне бриге о јавном здрављу, људи лишавају људских права, подаци о њима прикупљају и шире дигитализоване базе о њима. Пре седам година, када сам започела борбу за слободу избора приликом свих медицинских интервенција, мало ко је разумео о чему говорим. Ова борба није никакво лично инаћење и кверулантство, већ решеност да се учини све да нам деца живе у слободној земљи, а не у „новонормалној“.
Како је то напрасно корона нестала кад је избио рат у Украјини? Постоји ли неко стручно медицинско објашњење?
– Не постоји стручно објашњење, али постоји медијско-психолошко. Селективна пажња се усмерава сада на страх од глади и рата, али суштина је ту – плашити се смрти и дозволити да нас власт спасава по цену укидања слободне воље и мишљења.
Како видите Србију у наредне 4 године након избора? Да ли ћемо се окренути западу или истоку, ући у НАТО и ЕУ или остати последњи Мохиканац у Европи? Да ли можемо издржати све притиске запада и шта ако не издржимо?
– Бојим се да ће бити озбиљних превирања јер је већински народ наклоњен онима које осећа као пријатеље, док власт, глумећи мудру дипломатију, полако али сигурно увлачи земљу у НАТО и предаје све националне интересе због уласка у ЕУ, не зато што је то „једина алтернатива“, већ зато што су уз помоћ запада дошли на власт и вероватно нешто обећали, али и због личних уцена. У политици, као и у животу, некада се морају доносити одлуке које нису лагодне, али су једини начин за опстанак државе и народа. Државник не сме да шири дефетизам и раслабљује народ, нити да мантра о некој недостижној нирвани коју зове „мир и стабилност“, већ треба реално да представи нашу позицију и тражи договор са народом око најважнијих националних интереса. То је у једнопартијској држави јако тешко, те је неопходно да Србија добије јаку опозицију, са којом ће свака издаја националних интереса бити тежа.
Објављено на порталу Видовдан, 31. марта 2022. Оригинални садржај погледајте овде.
