Press "Enter" to skip to content

МЕРЕ ПРОТИВ НЕВАКЦИНИСАНИХ ГРАЂАНА

Одавно је јасно да ковид аусвајси имају превасходну функцију да ставе грађане под контролу владајућих структура у једном друштву. Ова контрола, пак, можемо то основано претпоставити у перспективи има за циљ даље сужавање и  негирање постојећих људских права, било повећањем броја ситуација за које ће аусвајси бити потребни, било неким другим видовима ограничења који ће доћи након или уз ковид аусвајсе (као што је на пример евенутална одлука о обавезној вакцинацији). Наиме, изговор који се износи као главни разлог за увођење ковид-аусвајса јесте борба против „пандемије корона вируса“. Но да да ли се ради о томе уколико ствар сагледамо у потпуности?

Ковид-аусвајси су предвиђени за три категорије становништва – 1. за вакцинисане људе вакцинама против ковида (а није никаква тајна да су то експерименталне вакцине); 2. за људе који су у одређеном протеклом периоду прележали ковид; 3. те за људе који имају негативан тест на овај вирус. Неко ће рећи да се овим ковид аусвајсима властодржци заиста и бори против короне. Но, вакцинисани људи нису самим тим здрави људи јер вакцине не морају да штите нити од разбољевања нити од преношења болести, што значи да се тиме ковид не спречава па власт ковид аусвајсима у ствари дозвољава потенцијално болесним вакцинисаним особама да се крећу као да су здраве самим тим што су вакцинисане (а што је у ствари једна збиља несагледави опасност јер ствара заблуду код људи да су здрави).

Такође, ни ови што су прележали болест нису баш сви који су је прележали већ само они који су болест „званично“ прележали, тачније који су за то добили потврду од лекара, што значи да су били регистровани и као болесни и као излечени. Тиме је потпуно избрисан огроман, питај бога који, број људи који су ову болест прележали без икаквих симптома, као што уосталом сваке године хиљаде људи прележи грип а да то ни не зна. Изгледа да је важније да људи иду и тестирају се, гурају се код лекара са можда заиста болесним људима не би ли им лекари утврдили да ли су или нису болесни, него да буду здрави (тиме што се неће излагати директној опасности од болести одласком на тестирање или код лекара чим им се учини да нешто није у реду или чим имају потребу за неком радњом која им је од стране државе условљена тестирањем иако они сами немају никакве здравствене потешкоће). Такође, и ово тестирање само по себи јесте проблематично јер је број погрешних (лажних позитивних) резултата осетан, па тако тестирањем и здрави људи могу бити потенцијално проглашени болесним (што је такође несагледива опасност јер ће такви људи у заблуди да су болесни одлазити у ковид-амбуланте да се лече иако нису болести и тамо ће се можда збиља и разболети).

Када подвучемо црту након сагледавања ове три категорије људи који су ПОДОБНИ за добијање ковид-аусвајса, долазимо до тога да се тако омогућавају потенцијално вакцинисаним болесним људима да се слободно крећу али у томе спречавају потенцијално здрави невакцинисани, уз то се и здрави људи доводе у опасност да се разболе јер се приморавају на тестирање сваки пут када имају потребу за неком активношћу која претпоставља постојање аусвајса. Из тога произилази да је очигледно да сврха аусвајса није спречавање ширења корона вируса већ првенствено терање људе на вакцинацију овим експерименталним вакцинама. Другим речима, слобода кретања ће бити ограничена здравим невакцинисаним људима без аусвајса, али ће бити дозвољена вакцинисаним болесним људима са аусвајсом.

Није значи у питању здравље већ вакцинација. Стога би требало у медијски и јавни дискурс уопште увести нову терминологију, уместо синтагме – „мере против ширења корона вируса“ од сада би требало говорити – „мере против невакцинисаних грађана“. И то је права истина око ковид аусвајса.

О присиљавању и условљавању људи да се вакцинишу експерименталним вакцинама већ сам говорио, но да поновимо да се присилно подвргавање људи лечењу експерименталним лековима, медицинским средствима или методама до сада у историји људске цивилизације дешавало званично само у нацистичким концентрационим логорима.

Предраг Јакшић

Објављено 9.11.2021