Европска комисија предлаже дерегулацију ГМО, у Европском парламенту одржана дискусија ‘Европа без ГМО’
Идеја је да се од садашњег нивоа процене ризика, следљивости и обележавања, изузму производи који се добијају ЦРИСПР-Цас и сличним технологијама преуређивања гена. Неформални покрет “Србија без ГМО” заступала је проф. др Татјана Бранков са Економског факултета Универзитета у Новом Саду, која је и 2018. године учествовала на деветој Конференцији региона без ГМО у Берлину.
Јасно је да се у позадини намере Европске комисије да прикрије постојање ГМО у прехрамбеном систему путем дерегулације постојећих прописа крије тежња мултинационалних компанија (пре свега власника ЦРИСПР-Цас патента) за даљим јачањем тржишних позиција и присвајањем ресурса. Не бирајући средства за притисак и користећи актуелно слабљење ЕУ, мултинационалне компаније уз безрезервну подршку САД иду ка свом крајњем циљу – контроли 100% тржишта семена.
У светлу нових околности у којима ЕУ не поштује ни сопствене законе, већ намерава да усвоји прописе који су у колизији са Општим законом о храни (члан 7 – принцип предострожности; члан 8 – заштита интереса потрошача; члан 18 – следљивост) позиција Србије ће се даље усложњавати. Реално је очекивати појачане притиске на српску власт како би убрзала измене постојећег Закона о ГМО или усвојила неки нови закон којим би на одређени начин класификовала ГЕО. Поштовање жеља ЕУ, САД и мултинационалних компанија у овом случају представљало би геноцид над српским сељаком. Најгоре што можемо да урадимо је да дигнемо руке и предамо се без борбе. Решење је – појачани активизам!
Проф. др Татјана Бранков
Универзитет у Новом Саду
Објављено 22.11.2022.
