Опште је познат прогон који широм света доживљавају лекари који се успротиве вакцинашкој пропаганди која тражи да се уведе обавезна вакцинација науштрб медицинске етике и људских права. Имала сам част да будем прва на којој ће се Лекарска комора Србије вежбати, а која и даље одбија да, упркос апсолутној застарелости и противправности целог поступка, донесе решење о обустављању истог против мене.
Према Закону о приступу информацијама од јавног значаја , Покрет Живим за Србију тражио је решења којима је за исто „дело“ наступа у јавности и имања сопственог мишљења ( мада сам ја само цитирала туђа, званична, написана у медицинској литератури), ослобођен у три наврата професор др Бранимир Несторовић, коме сам на почетку његовог прогона, упутила јавно писмо подршке.
Према одговору директора Лекарске коморе Србије, Милана Динића, заведеним под бројем 1106/22, професор Бранимир Несторовић ослобођен је у случају пријаве за лечење пацијента на УДК Тиршова 2016. године, као и у предметима бр 7/2020 и 1/2021 у вези јавних наступа о ковиду 19 као члан Кризног штаба, оба пута због „недостатака активне легитимације“.
Наиме, доносилац решења о одбачају ових пријава, Светлана Кузмановић, која је за „исто дело“ покренула поступак против мене, објашњава да вођење поступка против Несторовића није могуће због „недостатка активне легитимације“, тј. лица која су га тужила нису овлашћена лица , већ то, према члану 218 став 1 и 2 Статута Лекарске коморе Србије , могу бити или пацијент, или по службеној дужности органи коморе.
Са друге (тамне стране), у мом случају ово није важило, те је поступано по пријави педијатра из Зрењанина са којим до тада реч нисам проговорила, нити му очи видела, као и још четворо његових другара-лекара, који се нису ни појавили на главној расправи Суда части, а који исто тако нису легитимисани да ме туже и поведу поступак против мене, као ни цело Удружење лекара Уједињени против ковида против Несторовића. Но, теорија је једно, а пракса, видимо, потпуно супротна.
Но, то није све, професор Бранимир Несторовић је ослобођен и оптужби које је Етичком одбору ЛКС упутило петоро професора медицинског факултета, уз образложење да је „износио разне констатације које су могле бити тумачене на разне начине“, као и да се по Уставу „јемчи слобода мишљења и изражавања“., али се не јемчи и слобода после мишљења, што смо осетиле Тамара Брадић и ја на својој кожи 1. априла 2021. године кад нас је Служба за борбу против организованог криминала посетила у зору и истраумирала нам децу, а све урећаје из куће узела на вештачење на све комуникације, гугл претраге и друго од кад је света и века, слично Беливуку и Бин Ладену.
У нашем допису Комори, интересовали смо се и за поступке против „ивермектин лекара“, али нам информације нису дате, чак ни о именима истих јер ти подаци представљају „пословну тајну“.
Чудно, када је у мом случају била обавештена васколика јавност, коментарисао је председник ЛКС Милан Динић, као и бивши председник ЛКС Татјана Радосављевић, која је изјавила за Блиц како би ми „одмах одузела лиценцу“, па је чак и Аца Лукас у Хит твиту стигао да да своје мишљење.
Моје мишљење на ове теме и појаве, давно је формирано и сматрам да је непотребно да га износим. Чињенице нека говоре саме.
др Јована Стојковић, председник Покрета Живим за Србију
Објавлјено 21.6.2022.