Незаконити откази

You are currently viewing Незаконити откази

Уговор о раду закључује се пре ступања запосленог на рад, у писаном облику, а ако послодавац са запосленим не закључи уговор о раду сматра се да је запослени засновао радни однос на неодређено време даном ступања на рад. Ово је и став Врховног касационог суда Рев.2. 504/16 од 02. новембра 2016. године.

Пре самог отказа уговора о раду, послодавац је дужан да у упозорењу о отказу уговора о раду наведе којим је радњама запослени повредио радну дисциплину и када је то учинио, односно потребна је индентификација и конкретизација начина места и времена извршења недоличног и недозвољеног понашања којим је дошло до непоштовања радне дисциплине. Упозорење запосленом о постојању разлога за отказ уговора о раду мора да садржи чињенице и доказе које омогућују индентификацију и примену отказног разлога, дакле место, време, начин извршења радње квалификоване као повреда радне обавезе или непоштовање радне дисциплине.

Пропуст послодавца да, пре доношења решења о отказу уговора о раду због незадовољавајућег вршења посла, запосленом у писменој форми да инструкције за побољшање резултата рада, прописаног препоруком број 166 Конвенције Међународне организације рада број 158 и да запосленом остави рок за побољшање радних резултата, представља разлог за поништај донетог решења као незаконитог. – Пресуда Апелационог суда у Београду, Гж 1 451/14 од 7. маја 2015.

Повреда Закона о заштити становништва од изложености дуванског дима не представља разлог за аутоматски отказ уговора о раду. – Сентенца из пресуде Врховног касационог суда, рев 2 105/2015 од 2. децембра 2015., утврђена на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда 31. маја 2016.

Смањење радне способности запосленог не може бити разлог за престанак радног односа по вољи послодавца.

Исказивање незадовољства запосленог условима рада и ниском зарадом у медијима не представља повреду угледа послодавца ни отказни разлог због повреде радне дисциплине. – Врховни касациони суд Рев2 1186/2015 од 24.12.2016. године

Последица утврђења незаконитог отказа уговора о раду је враћање запосленог на рад, ако он то жели, накнада штете у виду изгубљене добити и других примања која му припадају по закону, општим актима и уговору о раду и уплата доприноса за обавезно социјално осигурање.

Адвокат Милина Дорић,
заменик председника Покрета Живим за Србију