Није потребно читати између редова да бисмо схватили да Министар Ружић у данашњем издању Политике будућност образовања наше деце види у онлајн настава и притом се ни у једном тренутку не осврће на то да ли је и у којој мери овакав облик наставе користан за нашу децу?! Да ли дигитална агенда мора да прође независно од тога шта родитељи желе за своју децу?!
Наиме, Ружић каже да је онлајн настава значајна допуна традиционалном облику наставе у овом веку, независно од епидемије. Да је план да се у перспективи уради национална платформа за онлајн учење и у регуларним околностима.
Дакле, прошла школска година је била генерална проба којој је наводна епидемија била само изговор, јер Ружић каже да школе нису биле место веће трансмисије вируса.
Носилац овог пројекта била би Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, Државни дата центар и Министарство просвете уз подршку кабинета Премијерке.
Уколико је и Ружић свестан да школа није место трансмисије вируса, зашто онда препоручује боцкања просветних радника али и ученика од шестог разреда, чак не искључује могућност да ће боца бити обавезна уколико то буде препорука “најодговорнијих за јавно здравље”. Занимљиво је да не искључује могућност да се уведе редовно тестирање ученика и без симптома инфекције.
Да ли ће родитељи реаговати, питам се?!
Није пропустио прилику ни да потврди да ће од септембра сваки ученик у Србији добити свој ЈОБ. Једном додељен ЈОБ пратиће дете, ученика и студената кроз целокупно школовање, од предшколског до универзитетског.
И наравно, важно је да им верујемо на реч да се подаци о нашој деци неће злоупотребљавати.
Психолог Тамара Брадић,
потпредседник Покрета Живим за Србију
