Окупација Косова и Метохије

You are currently viewing Окупација Косова и Метохије

Од 1999. године свакодобна владајућа већина у Републици Србији води наводну борбу за опстанак Косова и Метохије у саставу Србије. Тада је НАТО окупирао Косово и Метохију и од тада је народ који је остао да живи и чува нашу територију под константним притисцима који нису ни мало безазлени. То су физички притисци у виду разних оружаних напада али и психолошка тензија уз дозу велике неизвесности. Многи су морали да напусте своја огњишта, принудно, што је такође посебан облик трауматизације.
Косово и Метохија се иначе помињу само када је потребно да нека политичка странка себи подигне рејтинг или пред изборе али се нико не бави кључним питањима. Коме ми то предајемо нашу територију и ко смо ми да одлучујемо у име свих наших предака и потомака о нашем највећем духовном благу?!
Очигледно да су искушења највећа тамо где је најпотребније пружити отпор и одбранити своје – али то је увек тако било како на колективном тако и на личном плану.

“Нико не може да пренесе виша права, него што их и сам има”. Па се поставља питање ко у Србији осим целог народа о томе може да одлучи?! Ми можемо да преговарамо са националним мањинама без обзира на њихову бројну заступљеност на одређеном делу територије око њихових колективних права али предаја територије никада не може да буде предмет разговора. Због свега тога нико нема права да се у наше име одриче ни педаља Српске територије.

Нама је јасно да су у питању велики притисци из иностранства, па је важно да знамо да сви споразуми о нормализацији као и мировни преговори и уговори заправо најмање служе миру и нормализацији, јер су се сви они који учествују у тим преговорима одрекли основних вредности на којима почива људска цивилизација.

Освестити народ да су Косово и Метохија окупирани није у интересу одређених страних сила али и свима онима у Србији који подржавају интересе тих страних сила. Иначе, субјективни осећај окупираног народа на Косову и Метохији јесте да се налазе у концентрационим логору.

Предлог је прогласити окупацију Косова и Метохије и зато је Покрет ЖЗС данас испред Скупштине да подржи овај скуп.

Проглашење окупације није исто што и признање окупације већ једини начин да се сачува властита територија. Једино рационално, правно могуће и морално решење јесте да Влада Републике Србије поднесе захтев Скупштини Републике Србије да прогласи толико дуго прокламован принцип фактицитета и да прогласи окупацију на делу територије Републике Србије, односно окупацију Косова и Метохије. Проглашење окупације је потребно тамо где нема активног отпора окупаторској власти што је такође успела да оствари садашња власт гушећи отпор храбрих Срба на Косову и Метохији. Одлука о проглашењу окупације важи док се не стекну услови за доношење одлуке другачијег карактера , односно одлуке која ће констатовати престанак окупације. Проглашење окупације је у најбољем интересу грађана Србије без обзира на њихову националну припадност, што доприноси одржању мира и стабилности у држави и региону.

Такође, треба имати у виду да је за доношење одлуке о једном овако важном питању кључно промишљање, никако афективно реговање, тј.да је најважније стање духа у ком реагујемо.

Тамара Брадић, потпредседник Покрета Живим за Србију, психолог и психотерапеут

Објављено 2.2.2023.