Поштовани г-дине Вучићу,
пре него што пређем на суштину ствари, даћу само пар уводних напомена да бисмо се Ви и ја боље разумели.
Кућно васпитање, образовање и више од деценије рада у дипломатији намећу ми одређену етикету у обраћању носиоцима државних функција. Само из тог разлога мој тон према Вама у овом отвореном писму ће бити строго формалан и задовољиће, привида ради, све протоколарне стандарде. Интимно, међутим, сматрам да не заслужујете нити титулу господина а још мање функцију председника државе. Заједно са својим послушницима исписујете најсрамније странице српске историје – спроводите геноцид над становништвом, осиромашену и понижену Србију гурате у понор бестидног робовласништва, а природна богатства и привредне ресурсе шибицарски арчите и распродајете као да сте на бувљој пијаци.
Ви и ја смо стари знанци – писала сам вам прошле године, негде у ово време, кад сте се дрзнули да нас кучкаре ограничите на петоминутне шетње на пљуцометар од кућних прагова; пре две и по године сам разобличила ваше срамно самонаграђивање непостојећим венецијанским Златним лавом. Има још сијасет тема, али то је сад мање битно.
Овај пут вам се обраћам због школе. Оне коју смо Ви и ја као приближно иста генерација завршили у нека сретнија времена, а коју моје дете и још око милион и по деце у Србији не може нормално да похађа због Ваше сумануте одлуке да исту замандалите за средњошколце и старије основце. Претпостављам да је питање дана када ћете и оне из млађих разреда послати на присилно кућно образовање.
И Ви и ја знамо зашто ово радите. У обавези сте према својим налогодавцима и финансијерима, истима који су створили Вас и Вашу странку којој су ономад први честитали изборну победу, пре него што су изборни резултати уопште и били познати. И Ви и ја знамо да Вам је достављен исти календар и исти сценарио као и свим другим марионетским вођама и челницима на свету јер свима су вам реченице исте, до у зарез. Уз помоћ својих бесрамних понизних полтрона и криминалних уцењених глава алавих на моћ и паре спроводите геноцид над српским народом у име непостојећег вируса и лажне пандемије. Гурате људе у све дубље сиромаштво забрањујући им да раде јер ваше бесмислене мере катанчења не познају логику – сметају вам кафићи, цвећаре и фризерски салони док тржни центри и трговински ланци несметано раде и згрћу паре. У јавни медијски простор не пуштате никога ко би преплашеним и наивним грађанима могао са аспекта медицинске струке да аргументовано и јасно објасни о чему се заправо ради у овој ковид-шоу фарси и тако предупреди панику, страх и очај који сеју више жртава од било ког знаног и незнаног вируса.
Питање лажне пандемије проглашавате приоритетом у националној безбедности како бисте се што лакше и безболније обрачунавали са неистомишљеницима и са онима који упозоравају да сте понајпре Ви сами највећа претња по државну безбедност јер свесно, плански и организовано кршите Устав, обесмишљавате законе, распродајете земљу и урушавате институције. Па ипак, Ви сте мирни и спокојни јер су судови и тужилаштва одавно под Вашом шапом. Више части и поштења има међу криминалцима него законитости и правде у срамним одлукама српских судова. За судије и тужиоце постављате партијске бескичмењаке и удворне снисходљивце који пресуде у име народа доносе по ургенцијама из кабинета, кривичне пријаве држе по фиокама, а преступнике ослобађају у недостатку доказа. Понижена војска и полиција салутирају Вашим нитковима којима је пре место иза затворских решетака него у министарским фотељама.
Није на мени да нагађам из којих сте разлога пристали да изигравате марионету и локално клотарало белосветских хохштаплера. Одрасла сте особа, претпостављам да знате шта радите.
Оно међутим што је до мене, то ћу још једном да гласно и јасно поновим: апелујем на вас да под хитно, преко својих институционалних харамбаша, отворите основне и средње школе у целој Србији и омогућите деци да се врате у школске клупе. Недопустиво је да због непостојећег вируса и лажне пандемије лишавате читаве генерације најлепшег периода у детињству.
Подсетићу вас да школа није само настава и нису само оцене. Школа су пре свега дружења међу вршњацима, прве школске љубави, бежања са часова, ситни несташлуци. Школа су весела граја у ходницима и непосредан контакт између наставника и ђака. Затварањем деце и онемогућавањем да похађају школу у нормалним условима стварате будуће социопате и техно зомбије који ће заувек бити изгубљени у времену и простору међуљудских односа. То и јесте циљ овог великог експеримента, јасно ми је, али морам да вам скренем пажњу да тако ипак неће моћи.
Рођени смо као слободни људи. Наши су преци свој живот дали за слободу ове земље. Немате право да тамничите нашу децу и да им уништавате детињство и одузимате будућност.
Вратите децу у школе, обуставите геноцидну кампању вакцинисања становништва, отворите медије, пустите људе да раде и да зарађују за живот и сачувајте тако макар трунку достојанства пред будућим нараштајима.
Ово није претња, већ апел.
За сада…
Јасмина Стојановић, мајка
Преузето са: https://jasmina-stojanovic.blogspot.com/2021/03/blog-post.html
