Папир или таблет, школовање или образовањe?!

You are currently viewing Папир или таблет, школовање или образовањe?!

Иако премијерка Србије наводи да је дигитализација “паметан потез” и како смо ми као држава још пре четри године почели интензивно да радимо на томе, нама још увек није јасан њен аргумент који иде у прилог дигитализацији а односи се на ЧУВАЊЕ ПАПИРА. Дигитализацијом чувамо папир, да ли ово и коме звучи као довољно оправдање за покушај укидања књига али и свега другог што дигитализација носи.

Сматрамо да је оно што ради спровођење агенде глобалистичке дигитализације и да се премијерка није бавила да ли и је и у којој мери дигитализација потребна деци а понајмање је интересује шта на ту тему кажу родитељи?

Премијерка спомиње и укидање ђачких књижица, онако, на своју руку, без консултација са родитељима и ученицима.

Занимљиво је да амерички педагог Џон Тејлор Гато говори о штетности јавног школовања у Америци, образовања које ствара послушне службенике, а сузбија у личности насушно критичко и креативно мишљење.

Основна теза коју доказује Гато јесте да јавно школовање шкоди деци, и да је потребно имати га мање, а не више. Према мишљењу аутора, умрежене школе претварају се да образују, а у ствари нас џепаре. Матерјално али и духовно и умно, додаје Ана Рајаковић, једна од чланица Тима за Школовање код куће у Покрету Живим за Србију.

„Један од најсигурнијих начина да препознате истинско образовање јесте чињеница да оно не кошта много, не зависи од скупих играчака и сокоћала”, каже Гато.

“ Школовање је чудесна мутљавина, која непрестано бива све препреденија”, написао је Џон Тејлор Гато, који указује и на мисао математичара и филозофа Бертранда Расела да масовно школовање у Америци има дубоко антидемократску сврху, да је оно сплетка да се вештачки произведе национално јединство укидањем људске разноликости и поништавањем ковачнице која ту разноликост производи, а то је породица. Према мишљењу лорда Расела, како наглашава Гато, масовно школовање створило је препознатљивог америчког ученика: антиинтелектуалног, сујеверног, без самопоуздања, а који има свог пандана у било којој другој нацији, бившој или садашњој. Та школована деца, рекао је Расел, постала су грађани танушног „масовног карактера, који презиру изузетност и естетичност, бивајући недорасли личним кризама сопствених живота”.

Психолог Тамара Брадић и потпредсеник Покрета Живим за Србију сматра да и образовање у Србији такође има елементе “чудесне мутљавине”, и да са новим, савременим тенденцијама, могу итекако бити пољуљни темеље српске породице, посебно када имамо у виду колико се инсистира на учењу о родном идентитету, прераној сексуализацији деце кроз уџбенике који се волшебно трансформишу у таблете као и суптилном претварању школа у места у којој ученици, родитељи и наставници више неће имати своју приватност, већ ће бити умрежени и праћени разним мобилним апликацијама.

Школовање НИЈЕ ИСТО што и образовање. Оно је структурисано баш тако да би се деца укалупила и производи и програмира послушне раднике без капацитета за критичко промишљање.

Коме треба индивидуа која мисли? Да ли је потребна држави која се искључиво бави спровођењем наметнутих агенди?!

Све што се дешава у школи, од Јоб броја, преко камера на сваком ћошку, затим контроле која је настала услед корона пЛандемије, подсећа на један нови ријалити из којег треба децу повлачити на ШКОЛОВАЊЕ КОД КУЋЕ.

Текст приредиле:

Тамара Брадић, психолог и попредседник Покрета Живим за Србију

Ана Рајаковић, члан Тима за Школовање код куће у Покрету ЖЗС

Захваљујемо се родитељима из родитељске групе на Телеграму који су нам слали линкове везане за ову тему.

С поштовањем,

Тим за школовање код куће

Покрет Живим за Србију