Пасош за уништење људске слободе

You are currently viewing Пасош за уништење људске слободе

У Француској је у скупштинску процедуру ушао закон француске владе којим ће се, како је наведено у тексту у Политици, вакцинисаним људима дозволити коришћење јавног превоза, улазак у ресторане, културне установе и приступ јавним местима уопште. То, самим тим, значи да они који не буду вакцинисани неће имати ова права. У француској јавности овај закон је назван „зелени вакцина пасош“. У вести се још истиче се да су закон предложили „центристи“ и „либерали“ уз образложење да „вакцинисани имају право да живе нормално“, што би, разуме се, значило да невакцинисани немају право да живе нормално, а чиме се критеријум за право на живот и на слободу (а што чини нормалан живот), насупрот уставу и повељама међународног права, узима вакцинални статус. Они који су се успротивили оваквом закону јесу и Марин ле Пен и њена партија, за коју је додатно наглашено да је „ултрадесничарка“, без обзира што се у наставку истог текста наводи да 60 посто грађана Француске не жели да прими вакцину, а што би значило парадоксално да су онда ваљда и они „ултрадесничари“ чим не подржавају нешто тако „либерално“ и „из центра“.

Овде је битно истаћи још пет ствари које јасно указују шта је циљ овог закона. 1. Овакви „пасоши“ су, сада је то и отворено потврђено, један вид принуде која ће се вршити да би се људи вакцинисали јер иначе неће моћи да живе и раде. Стога и јесте реч о ПРИНУДНОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ шта год да разни „стручњаци“, „експерти“ и „правници“ причали по мејнстрим медијима. 2. Овакви „пасоши“ од држављана одређене државе праве апатриде, односно људе који немају права, нити у својој нити у некој другој држави иако ничим нису повредили закон да би изгубили своја грађанска права као држављани. Уз то, правни статус апатрида по међународном праву неупоредиво је повољнији од статуса у ком ће се наћи неко ко не поседује „зелени пасош“. 3. Ово је доказ да зло које се залаже за ношење савремених жутих трака и за успостављање модерних конц-логора није „десница“ и некакви „десничари“ о чему причају идиоти из НВО и глобалистички владини проповедници већ тзв. „либерали“, „социјалисти“, „демократе“, „борци за људска права“. 4. Ова је један од начина да се учврсти владавина ових глобалистичких криминалаца изазивањем грађанских сукоба у друштву, јер ће свако моћи да услови улазак у његов ресторан, радњу или нешто треће оваквим „пасошким“ легитимисањем и ко зна чиме све још уз образложење да се боји за свој живот, а на шта нормални људи неће пристати. Све то ће довести до невероватних ограничења људских права, које ће у ствари вршити грађани између себе и по свом ћефу, и тиме до страшних последица по друштву кроз ко зна какве све видове самовоље појединаца или одређених група што може изазвати једино крвопролиће. 5. Није случајно што се оваква пракса прво успоставља баш у Француској, земљи „слободе, једнакости и братства“, што само потврђује ону прећутану истину о њиховој чувеној револуцији испод чијег се цитираног гесла, кроз најгору тортуру и крв, и устоличило све оно што је касније примењивано у револуцијама које су уследиле и у којима су истребљивани сви који нису одговарали новоуспостављеним тиранима на власти. Од оног „Забрањено за Јевреје и псе“, преко комунистичког и социјалистичког погрома над православцима и „убијања Бога у њима“, до „Забрањен улаз обојеним“ у Земљи слободних и храбрих и разних других ограничења за „класне“ и друге „унутрашње“ непријатеље. Немојте заборавити да су револуционарне власти у Француској проблем глади и болести решавале убијањем гладних и болесних.

Све је јасно. Једино није сасвим јасно да ли ћемо као народ пристати на то. А доћи ће то овде, не брините. Наша власт, осим што свако смеће са Запада у Србији „продаје“ као злато, више од свега воли да успоставља разне дозволе, легитимације, регистрације и пасоше, осим када у земљу треба пустити лажне мигранте и бивше албанске терористе. И да не заборавимо, ова колонијална власт у Србији посебно обожава успостављање граница у оквиру сопствене државе све како би нас што више одвоје од наше браће и наше духовне куће на Косову и Метохији. Јер без Духа све је лакше, па и вакцинисање.

Предраг Јакшић