Press "Enter" to skip to content

ПАЗИ С КИМЕ СПАВАШ: БИЗАРАН АЛИ И ОПАСАН ЗАКОН О СОЦИЈАЛНОЈ КАРТИ ПОНИШТАВА ПРИВАТНОСТ КОРИСНИКА СОЦИЈАЛНИХ ДАВАЊА, А ПОТЕНЦИЈАЛНО И СВИХ ДРУГИХ ГРАЂАНА

У мору штетних, проблематичних и сумњивих закона које је режим последњих година донео под патронатом својих ментора са Запада и ,,домаћих“ невладиних организација, посебно се истиче Закон о социјалној карти, чија је примена званично почела данас (1. марта 2022. године), а који на невероватан, а по нечему и бизаран начин нарушава приватност корисника социјалних давања, а потенцијално и свих грађана наше земље, сматра Покрет Живим за Србију.

Подсетимо да је предлог овог закона Влада Републике Србије усвојила још у јануару прошле године, када је јавности саопштено да је ,,циљ Закона о социјалној карти формирање јединственог регистра како би надлежним службама били доступни подаци о грађанима, што би требало да надлежнима олакша одлуку о томе коме и колико треба помоћи, односно да унапреди контролу социјалних давања“.

Међутим, иза овакве интерпретације крије се, слободно можемо рећи, орвеловски закон, који је вишеструко проблематичан: прво, претерано се задире у приватност не само актуелних и потенцијалних корисника социјалне помоћи; друго, задире се у приватност њихових ванбрачних партнера, не само актуелних него и бивших, што је незапамћени тоталитаризам под велом бриге за добробит угрожених грађана; треће, поједине ставке Закона тако су уобличене, да потенцијално и особе које се нису пријавиле за помоћ државе, могу доћи под удар овог скандалозног законског акта.

У члану 6 овог Закона каже се да се ,,повезаним лицима сматрају супружник, бивши супружник, ванбрачни партнер, као и бивши ванбрачни партнер“, а у складу са тим, прикупљају се и подаци о њиховим приходима. Дакле, ако смо услед тешке материјалне ситуације принуђени да тражимо социјалну помоћ у износу од непуних 80 евра – коју сасвим сигурно нико не тражи из обести или хира, државним органима треба да пријавимо са ким смо били у емотивном и сексуалном контакту, чиме се нарушава не само приватност потенцијалног корисника/кориснице, већ и његовог/њеног некадашњег партнера или партнерке.

Ова одредба прошла је без критика невладиних организација, које наводно будно мотре на свако кршење људских права, иако је Закон о социјалној карти усвојен још у фебруару 2021. године. То, међутим, није све: Велики брат не посматра само социјално угрожене и њихове садашње и бивше емотивне партнере, већ се, како пише у поменутом члану 6, ,,изузетно, у Социјалној карти могу обрађивати и подаци о лицима из социјално угрожених и рањивих група (деца и млади, особе преко 65 година, особе са инвалидитетом, лица са менталним сметњама, самохрани родитељи, незапослена лица и друге категорије социјално угрожених чији су месечни приходи испод одговарајућег нивоа и друго)“!

Дакле, ако саберемо све по Закону потенцијално угрожене категорије, добијамо преко 50 одсто становништва, које може доћи под удар ,,помоћи“, и то под прилично недефинисаним критеријумима – јер, колики су то ,,месечни приходи испод одговарајућег нивоа“, ко то одређује и у ком случају се то испитује? По чему су то, рецимо, млади рањива група?

Оваква формулација, која је несумњиво намерно недефинисана како би потенцијално захватила што већи део популације, указује на закључак да ће држава за поједина лица утврђивати некакву подобност и испитивати њихове приходе према свом нахођењу. А ако знамо да, на пример, мајке невакцинисане деце не могу да добију дечји додатак чак ни за другу вакцинисану децу, јасно је у ком правцу може да иде овако широко постављена примена Закона о социјалној карти. Такође, овакве одредбе асоцирају и на злогласни кинески систем социјалних кредита, који грађанима дају или ускраћују нека права у зависности од политичке али и најшире схваћене друштвене подобности, па се питамо да ли и код нас за коју годину може да заживи нешто слично.

Томе у прилог иде и чињеница да је у Србији на делу убрзана дигитализација, а да ће она бити још бржа и свеобухватнија и да ће држава скупљати још више личних података о грађанима, показује и то што је наша земља недавно потписала уговор са Светским економским форумом, по коме ће код нас почети да ради центар за четврту индустријску револуцију, која подразумева етички врло проблематично коришћење вештачке интелигенције и прикупљање небројених података.

Иако ће Законом о социјалној карти подаци декларативно бити заштићени од злоупотребе, знајући природу наше власти а и наднационалних творевина које заговарају дигитализацију, а нарочито имајући у виду како је на бруталан начин нарушена приватност грађана током пландемије имплементацијом ковид пропусница односно аусвајса, чиме су лични здравствени подаци грађана дати на увид буквално сваком и чиме су прекршени и Устав Републике Србије и Закон о заштити права пацијената, тешко је очекивати да ће и у овом случају бити боље.

Напротив, можемо бити скоро сигурни да нас очекује тешка борба да се изборимо за своју слободу, а у тој борби Покрет Живим за Србију и њен председник др Јована Стојковић, која је годинама упозоравала на ово што нам се дешава последње две године, сугурно неће посустати. Али, да бисмо се изборили за слободу и срушили овакве накарадне законе, потребно је да нас грађани подрже, што верујемо да ће учинити на изборима 3. априла, и гласати за коалицију Суверенисти, коју осим ЖЗС чине и странке Доста је било и Здрава Србија, а која ће на изборном листићу за избор народних посланика бити под бројем 10.

Инфо служба Покрета
Живим за Србију

Објављено 1.3. 2022.