Press "Enter" to skip to content

Писмо подршке др Јовани Стојковић и Тамари Брадић

Јована Стојковић и Тамара Брадић су једине две жене у Србији које су гласно подржале и причале о проблему с којим се труднице у породилиштима сусрећу. Труднице су приморане, биле позитивне на Ковид-19 или не да носе маске чак и на порођају.

Моје лично порођајно искуство је било изузетно стресно, управо због сулуде идеје, да труднице све време током порођаја имају маску на лицу.

Обзиром да сам се порађала на лето, врућина је додатно отежавала цео процес. Целокупан процес порођаја је трајао 28 часова, док сам у порођајној сали била приморана да све време држим маску на лицу. Исцрпљена од јаких болова, напона, врућине и жеђи на тренутке сам губила свест.  Осећала сам да се давим под маском, а да уједно давим и сопствено дете. Екстремно ми је био потребан ваздух, али нисам успевала да дођем до њега, јер је маска спречавала дубок удах и издах. Замоливши присутне да се ослободим маске, добијала сам негативан одговор. Упркос мом лошем стању и стресном порођају, за њих је од већег значаја било да маска буде на мом лицу.

Маска је екстремно погоршала моје стање на порођају, а због самог недостатка ваздуха губила сам оно што ми је највише требало да моја беба безбедно стигне на овај свет-а то је снага.

О овом проблему с којим се свака трудница сусреће на порођају нико у Србији не прича, из тог разлога моја подршка иде женама које су храбро позвале жене да се побуне и изборе за порођај без маски.

Александра Пауновић