Поштовани саборци, пријатељи, браћо и сестре

You are currently viewing Поштовани саборци, пријатељи, браћо и сестре

Још једна година је за нама, каквој се нико није надао. Десило се оно што нико од видовитих, информисаних, искусних, прозорљивих, аналитичара, магова, статистичара, геополитичара, политичара није ни наслутио, ни поменуо. Цела планета постала је невероватном брзином окована страхом, репресијом, укидањем људских права, хистеријом, неповерењем. Присуствовали смо и још увек присуствујемо највећем социјалном и психолошком експерименту над човечанством, опробаном пре неколико десетина година, када се развијала психонеуроимунологија и научно доказивао утицај стреса на животиње имобилизацијом, изолацијом, опречним информацијама, подстицањем ривалства.

Ко прати моје ангажовање које, закључно са овом годином траје пола деценије, зна и чуо је да сам у безброј наврата најављивала Вариолу веру 2. Та најава, означавала је долазак једног фашистоидног, тоталитарног, репресивног система, чији ће извршиоци бити управо они којима се највише верује – лекари, односно њихов ауторитет. Године су пролазиле у неверици, исмевању, прогону, незаинтересованости. Ове године, „наша“ прича, постала је свачија. Све више људи разуме о чему смо говорили, све више људи се прикључује у жељи да активно учествује у борби.

Због тога је и формиран Покрет Живим за Србију, као место окупљања свих слободномислећих људи, који су спремни да се боре, не за политичко позиционирање као такво, већ за опстанак. Током 2020. године, делили смо судбину целог народа и прву половину године провели без активности, јер се након успешно одржане трибине на новосадском Спенсу, прогласило неуставно ванредно стање. Активности смо наставили на интернету, где смо гласно бранили људска и верска права нашег народа, док је другосрбијанска хунта пенила на наше Свете тајне и тражила хапшење и малтретирање верника. У мају месецу, одржана је и трибина у манастиру Сланци, где смо упозорили на „ковид пасоше“, праћење контаката телефонском апликацијом и остале начине контроле и праћења становништва, у име „јавног здравља“. Упозорили смо на нови Правилник о имунизацији, који је обавезну вакцинацију проширио на нове категорије становништва, саставили изјаву о одбијању тестирања на коронавирус, које се све чешће користи као услов за добијање здравствене и других услуга, иако такво поступање нема упоришта у закону, послали упит министарствима о томе да ли је у Србији пуштена у рад 5G мрежа, на шта смо добили одричан одговор. По допису нашег Покрета, реаговао је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и казнио запосленог у вртићу који је јавно окачио списак деце која нису вакцинисана.

Покрет Живим за Србију поднео је и кривичне пријаве против министара Златибора Лончара и Младена Шарчевића због писане инструкције запосленима у предшколским установама да пријем деце дозвољавају само уз потврду послодавца родитеља да морају да раде као и доказом о вакцинацији свим вакцинама. Учествовали смо и на протесном скупу у Обреновцу испред мигрантског кампа, због учесталих жалби Обреновчана на узнемиравање. Одржали смо и неколико трибина о обавезној вакцинацији у Епархији банатској, са благословом владике Никанора.

Свакако највеће искуство и искушење кроз које смо прошли ове године као Покрет, јесу парламентарни избори на којима смо учествовали, а који су подигли буру негодовања људи који су били идеје да ће бојкот делегитимисати Вучићеву владавину и на тај начин решити све наше проблеме. Ми смо били и остали става да легитимитет овој власти дају они који су је овде и инсталирали, западне силе, које се нимало не обазиру на демократију које нема ни у земљи која је бомбама извозила широм света.

Излазак на изборе, иако у максимално отежаним изборним условима, са обореном изборном листом од стране РИК-а, скраћеним предизборним спотовима на РТС-у који нас следују по закону, непозивањем у дебатне емисије, кампањом од свега осам дана на интернету, довео је до веће препознатљивости Покрета и послужио нам је као школа за следећи пут. Нема сумње да се од 18 часова подизао цензус због нечије болести, и листу Покрет Левијатан-Живим за Србију са 2,6% спустио на 0,7%. Нема сумње да се те ствари могу спречити једино обезбеђивањем поузданих људи на бирачким местима, за шта овог пута нисмо имали ресурса, ни времена.

Након избора, наше активности су се наставиле појачаним темпом. Ове године, постала сам и члан организације Роберта Кенедија млађег „Браниоци дечјег здравља“, што ми чини посебну част. Од Министарства здравља добили смо индиректан одговор да се мигранти у Србији не вакцинишу, нити се зна „обухват вакцинацијом“ за ову групу. Предали смо захтев министру Шарчевићу да се одустане од обавезног маскирања деце у школама, на шта је он одговорио да он не одлучује о томе, већ „кризни штаб“. Седмог септембра смо одржали протест испред Института за јавно здравље Батут и Министарства здравља и просвете из истог разлога. Иако је најављивано да ће „школе обавештавати заводе за јавно здравље ако неко дете има респираторне инфекције“, након нашег дописа и протеста, Батут се оградио од овога, и та пракса није заживела. Недуго затим, поднели смо Уставном суду Иницијативу за оцену уставности уредбе о мерама против Covid 19 и организовали конференцију за медије на којој смо говорили о све чешћем одузимању деце у Србији и покренули Петицију за измену Породичног закона који дозвољава да се деца из Србије усвајају у иностранству. Поводом наведеног, организовали смо успешан протест испред председништва 17. октобра и предали захтеве председнику Србије, на које нам до данас није одговорено. Покрет Живим за Србију је поднео и захтев за информације од јавног значаја начелници Ватреног ока, у вези тестова на коронавирус и евентуалног чувања ДНК узорка тестираних, на који нам такође није одговорено.

12.11.2020. одржали смо Конференцију за медије испред Скупштине Србије због доношења измена Закона о заштити становништва од заразних болести, коју није пренела ниједна телевизија у Србији, али је скоро превела и објавила једна швајцарска, позивајући своје гледаоце да се угледају на Србију „која се буди“. Чланови нашег Покрета, предано су и марљиво преузели на себе задатак да се уреди дом породици ратног ветерана из Аљудова, коме је због немаштине одузето дете.

Да смо све радили од срца, свесно жртвујући своје време, живце, здравље, па и безбедност, јасно показује све већа ваша подршка. Покрет је формирао тела на које нас Статут обавезује, изабран је заменик председника, потпредседници, као и Стручни савет са двадесет људи за пример, почело је формирање одбора у Београду и Србији. Све оне који траже младе, образоване људе, који никад нису били у власти, па ни у политици, без мрља, родољубе, породичне, који о сваком питању имају став и нуде решење, упутите на Покрет Живим за Србију, јер живеће Србија, док буде оних који за њу живе.

Не обећавамо ништа, сем борбе.

За државу слободних људи!

Председник Покрета Живим за Србију
Др Јована Стојковић