Прве две фотографије представљају проналазаче Фајзерове и Модернине вакцине, а трећа фотографија припрему људских ембриона чије ћелије улазе у састав неких вакцина, нпр. против рубеоле, овчијих богиња, хепатитиса А, али и извесних вакцина против KОВИД-а 19.
Иако, мислим да Фајзерова и Модернина вакцина не садрже ћелије хуманих ембриона, оне и нису вакцине у правом смислу речи, већ вид генетске терапије, за коју Лик Монтањ, француски нобеловац који је открио вирус ХИВ-а, тврди да може изазвати рак, те се штетно одразити чак и на потомство код оних који после вакцинисања планирају рађање деце.
Да ли ћемо са слепим поверењем дозволити да нам се било шта убризга у тело? Да ли је ово сумрак биоетике и хришћанских вредности? Шта рећи на одлуку етичког комитета Римокатоличке цркве који је одлучио да се вакцине прављене од људских ембриона смеју примити, јер грех побачаја иде само на душу оних жена које су побациле, а не оних који у своја тела примају абортирани хумани материјал? Како тумачити кампању у прилог вакцинацији коју води Универзитет у Лома Линди (Адвентисти седмог дана) у корист Фајзера и Модерне? Шољица кафе – смртни грех, полагање испита суботом – смртни грех, акупунктура и хомеопатија – смртни греси, али манипулација геномом – може (као и хемиотерапија и много тога другог из маистреама). Ни остале еванђеоске цркве, по овом питању, нису се показале ништа боље! За то време многи православци – мудро ћуте, нарочито неки (не сви) црквеновеликодостојници, јер док је џипова и бизниса, ко ће да ломи главу биоетиком и неким тамо заблудама светитеља, чије иконе иначе ревносно целивамо.
Нисам антиваксер, али јесам неко ко тражи потпуну информисаност и транспарентност. За Хришћане је јако важно да било којим медицинским поступком не наруше темељне вредности људскога живота. Због тога су примена средстава добијених од феталног материјала, као и неконтролисана манипулација људским геномом – апсолутно неприхватљиве у хришћанској биоетици. За верујућег човека, циљ не сме да оправдава средство. Мислите о томе, јер, како Христос вели: „Неће свако који ми говори – Господе, Господе ући у Царство Небеско“.
Пише др Горан Голубовић, психијатар и психотерапеут
