Иако законодавац жели да унапреди Породични закон, није узео у обзир битне чињенице везане за психу детета. Наиме, постоји намера да се укине граница од десет година за давање мишљења детета у судском или управном поступку у ком се одлучује о дечијим правима, не узимајући у обзир чињеницу да се деци дозира слобода на основу узраста као и да постоји више стадијума у сазнајном развоју код деце, при чему се стадијум формалних операција, када је дете заиста у стању да се ослободи конкретног мишљења и да смести стварност у скуп могућих трансформација, дешава тек од 11-те године?!
Истина је да постоје индивидуалне разлике међу децом када је у питању време преласка из једног стадијума мишљења у наредни, као и да је законодавац предвидео да ће процену свакако вршити школски психолог, али сматрам да психолога, у овом случају, треба ангажовати тек за процену деце изнад 11 година.
Наиме, сазнајни развој код деце, према теорији развојног психолога Жана Пијажеа, који је познат по својој теорији когнитивног развоја и бројним експерименталним истраживањима о менталним способностима код деце, одвија се кроз три основна стадијума:
- Сензомоторна интелигенција (0-24 месеца).
- Припрема и организација конкретних операција (2-7) година.
- Формалне операције (11-15) година.
Уколико се осврнемо на литературу, видећемо да се најчешће наводе следеће карактеристике мишљења на стадијуму формалних операција:
- Раздвајање реалног од могућег
- Хипотетичко-дедуктивно мишљење
- Одвајање форме од садржаја
- Пропозиционално мишљење
- Комбинаторика
На ступњу конкретних операција (7-11) године дете је способно да успостави односе између блиских, суседних елемената, али не и између било која два елемента (Пијаже, 1972). Док способност адолесцента да апстрахује садржај и успостави било који однос између ма која два елемента кулминира управо развојем комбинаторике (11-15) година, (Пијаже, 1990)
Да ли можемо као валидно узети мишљење детета млађе од 11 година у судском поступку, сем кад је то неопходно, јер нема других сведока, уколико имамо у виду чињеницу да деца испод тог узраста не могу да предвиде све могуће комбинације својих одлука?
Иначе, студије и критике које се односе на Пијажеову теорију когнитивног развоја код деце се у већини случајева односе на чињеницу да је питање да ли се стадијум формалних операција достиже у периоду између 11-15 године или касније, тако да Пијаже у једном од својих накнадних радова наводи да су неке студије показале да се формалне операције не формирају између 11 -15 године, већ између 15-20 године (Пијаже, 1972).
Узимајући у обзир Пијажеову теорију сазнајног развоја код деце као и критике његове теорије, не могу а да се не запитам из ког разлога се укида граница од десет година за давање мишљења детета у судском или управном поступку када психолошка истраживања говоре да мишљење није независно од узраста детета?
Тамара Брадић,
Мастер психолог
Потпредседник Покрета Живим за Србију
