Press "Enter" to skip to content

ПРИМЕДБЕ НА ПРЕДНАЦРТ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНА

Закон о изменама и допунама Породичног закона није у складу са најбољим интересима детета.

Пре свега сматрамо да укидање границе од 10 година за давање мишљења детета у судском или управном поступку у коме се одлучује о његовим правима, као и укидање обавеза суда и органа управе да утврђује мишљење детета у присуству лица које дете само изабере, није у најбољем интересу детета.

По новим одредбама дете може да да своје мишљење и онда када га не може адекватно формирати (сходно својим годинама, рецимо дете од 5 година) док се по новим одредбама сада мишљење детета „узима“ у сарадњи са школским психологом односно органом старатељства, породичним саветовалиштем или другом установом специјализованом за посредовање у породичним односима у присуству стручног лица. Сматрамо да овај концепт није добар јер дете млађе од 10 година неретко нема капацитете да формира адекватно мишљење о битним чињеницама које га окружују као и о односу са члановима породице. То даље значи да би врло лако могло да се „склизне“ у злоупотребу органа којима је сада дато овлашћење да буду уз дете када се од детета узима мишљење. Самим тим сматрамо да законодавац ипак мора оставити простор за обавезно присуство лица које дете само изабере при утврђивању мишљења детета пред органима управе и пред судом.

Сматрамо да није у најбољем интересу детета да центри за социјални рад имају толика овлашћења поводом превентивног и корективног надзора над вршењем родитељског права, посебно сматрамо опасним што жалба на решење органа старатељства не одлаже његово извршење, што је супротно свим правилима, јер жалба, као редован правни лек по Уставу Републике Србије, мора имати суспензивно дејство, и то управо да се не би дошло у ситуацију да деца трпе ненадокнадиву штету. Супротно томе, предлагач ових допуна и измена Породичног закона, истиче да ће се тим правилом да жалба на решење органа старатељства о корективном надзору над вршењем родитељског права не одлаже његово извршење оправдати најбољим интересом детета јер би наводно суспензивно дејство жалбе могло довести до ненадокнадиве штете по дете.

Затим сматрамо да није у складу са најбољим интересима детета одредба да суд може лишити родитеља, једног или више права из садржине родитељског права трајно или на одређено време а да је враћање родитељског права могуће судском одлуком само родитељу који је потпуно или делимично лишен родитељског права на одређено време, пре истека рока одређеног одлуком или истеком рока, као и да НИЈЕ МОГУЋЕ ВРАЋАЊЕ родитељског права родитељу који је трајно потпуно или трајно делимично лишен родитељског права. Предлагач ових измена и допуна неосновано сматра да када су у питању злоупотребе родитељског права или грубог занемаривања детета или несавесног поступања, да је сасвим легитимно и легално да се неком родитељу ТРАЈНО И НЕПОВРАТНО одузме родитељско право.

Шта је грубо занемаривање детета? И да ли ће појединци који буду у тој позицији и на местима на којима ће одлучивати, врло лако моћи да подведу истинску бригу и брижност према детету под занемаривање, рецимо дететове потребе на здравље. Уколико родитељ прочита упутство са вакцина где је произвођач сам написао да вакцина може да проузрокује нека нежељена дејства, и родитељ одлучи да дете не вакцинише, а то понашање педијатар пријави центру за социјални рад и покрене се поступак за лишење права из садржине родитељског права и то одлучивања родитеља о здрављу детета, под образложењем да родитељ занемарује права детета. Управо ово може да се деси са оваквом конструкцијом ових одредби. Ми морамо водити рачуна и о томе ко ће тумачити Закон као и о томе ко ће га спроводити.

Проблематично је и то што се искључује овлашћење родитеља да у изјави на записник којим се саглашава са усвојењем означи будуће усвојитеље за своје дете као и то да усвојитеља за дете врши искључиво орган старатељства.

Нису у интересу детета ни одредбе о Програму припреме и обуке за усвојење које спроводи центар за породични смештај и усвојење, а исти тај центар учествује и у поступку процене опште подобности детета за усвојење односно будућих усвојитеља. Уводе се мреже центара за породични смештај и усвојење и велике надлежности и овлашћења дају се истим. Поставља се питање шта ће се дешавати са заштитом личних података који се и до сада нису адекватно штитили. Шта подразумева та мрежа центара и ко одређује критеријуме по којима подаци лица улазе у базу података тих мрежа и на који начин подаци тих лица могу трајно да се изопште из наведене мреже?

Напомињемо да је неопходно да се дефинише шта је то најбољи интерес детета као и то да се одреди шта је занемаривање детета а које понашање не потпада под тај термин.

Покрет Живим за Србију предлаже да се забрани усвојење деце од стране иностраних држављана и да се забрани да деца из Србије иду у другу државу код страних усвојитеља. Такође тражимо и да се деца не издвајају из биолошке породице уколико је проблем само сиромаштво и све оно што сиромаштво проузрокује, већ да се тој биолошкој породици доделе новчана средства у једнакој или већој вредности од оне која би се дала хранитељима код којих су до сада деца измештана. Захтевамо да се и други државни органи укључе у оваквим случајевима и да се биолошким родитељима обезбеде бољи услови живота као и запослење односно послови како би континуирано и адекватно обезбедили приходе неопходне за правилан развој, одрастање и образовање своје деце.

Захтевамо да се наше сугестије и предлози размотре, те да се сходно томе спорне и штетне одредбе Породичног закона, као и измене и допуне Породичног закона одстране, а све у духу поштовања права деце и заступања њихових најбољих интереса.

У Београду,
Дана 21.05.2021. године

Др Јована Стојковић
Покрет Живим за Србију