Press "Enter" to skip to content

Прогањање др Јоване Стојковић

КАД УТИХНЕ СЛОБОДА ГОВОРА

Прогањање које врши власт против др Јоване Стојковић јасно је ставило до знања сваком, да ко се осоколи да превентивну меру доведе у питање, то ће чинити уз ризик од покретања кривичног поступка.

 Згажено је право на слободу изражавања из члана 10 конвенције за заштиту људских права и основних слобода, принуђени смо да упутимо писма међународним иституцијама, амбасадорима, организацијама и свим релевантим иснтитуцијама.

 Др Јовани Стојковић је у једном дану одузето право да говори а њеном политичком покрету да функционише.

 Ово се никада ником у историји није десило.

Тог првог априла суспендовано је право говора др Јовани Стојковић и Тамари Брадић, самом врху функционера једног маленог али по свему судећи најснажнијег Покрета у Републици Србији, Покрета Живим за Србију.

Привођење др Јоване и Тамаре одјекнуло је широм Србије, још увек су медији преплављени коментарима на тему овог догађаја.

Да ли смо ми највећа претња овој власти?

Да ли је чистота и честитост др Јоване Стојковић, без компромитујућег материјала и елемената са којим би могли да је уцењују да тако нешто постоји, управо разлог што у недостатку тога хапсе због твитова?

Да ли је ово једини начин да се власт најоштрије обрачунава са докторком Стојковић?

Јер нема други пут, јер нема са чим да је уцењује, јер не постоје малверзације које је чинила јер нема кривичног дела које је починила.

По члану 10 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, свако има право на слободу изражавања. То право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе.

Осим што доприноси већој одговорности струке и науке, критика науке и струке посматрано са демократског становишта пружа и једну од ретких могућности да јавност доводи у питање сврсисходност мера учествовањем у јавним дебатама.

Тако је пожељна јавна критика, и изношење мишљења, дељење информација и исказивање сопственог става.

Слобода саопштавања информација и идеја одавно постоји, још је у Француској Декларацији о правима човека и грађанина од 1789. било записано да је „слобода саопштавања мисли и мишљења једно од најдрагоценијих права човека“ и да „сваки грађанин може слободно да говори, пише и штампа“ ( члан 11). Први амандман на Устав САД прописује да „Конгрес не може донети закон … којим се ограничава слобода говора или штампе“. Чланом 10. став 1. Конвенције изричито се предвиђа да „Право на слободу изражавања укључује слободу саопштавања информација и идеја“.

Конвенција наглашава АУТОНОМИЈУ слободе изражавања, прецизирајући да се слобода саопштавања информација и идеја остварује „без мешања јавне власти и без обзира на границе“. Информације и идеје које се саопштавају су садржински слободне, сходно уверењу да демократија почива на плурализму и различитости. Насупрот оваквом систему вредности, у тоталитарним државама нема аутономије и слободе изражавања. У њима је понашање појединаца потчињено „општем интересу“, онаквом каквим га одређује држава.

Слобода изражавања обухвата и слободу примања информација и идеја као и слободу тражења информација.

Као што видимо поред тога што је погажено Уставно право, погажено је и право које проистиче из Конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Погажено је право на политичко деловање, слободу мисли и савести. Погажено је све што се могло погазити оним противуставним актом упада у стан др Јоване Стојковић и њеног супруга др Владимира Стојковића, малтретирањем, одузимањем телефона и рачунара као и одређивањем 48 сати задржавања.

Принуђени смо да правду тражимо од међународних институција јер је слобода говора и политичко деловање у Србији забрањено.

Молимо све саборце да ову истину о шиканирању које се константно врши над др  Јованом Стојковић, што више деле јер истина се мора чути једино ћемо тако победити ову узурпацију свих основних људских права!

До победе.

Адвокат др Јоване Стојковић, Милина Дорић
заменик председника Покрета Живим за Србију