Већ постојећи споразум о мини Шенгену је пре који дан проширен и добио је ново име „Отворени Балкан“.
Договорено је да од 2023. године Северна Македонија, Албанија и Србија прошире већ постојећи споразум и то на следећи начин:
1. Потписан је меморандум о разумевању и сарадњи на олакшавање увоза, извоза и кретања робе на Западном Балкану.
2. Меморандум о разумевању и сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада на Западном Балкану.
3. Споразум о сарадњи у заштити од катастрофа.
Оваква стратегија наше државе нам јасно ставља до знања да је идеја да се спроведе иницијатива о слободном протоку људи, капитала и услуга достигла свој врхунац, наиме можемо очекивати да од 01.01.2023. године наше три државе функционишу као једна целина.
Шта то тачно значи за нас и где је ту економски интерес наше државе?
Ако причамо о смањивању бирократије приликом увоза или извоза, можемо се сложити да то јесте добар потез и свакако ће олакшати и убрзати сам процес транспорта како робе тако и добара у поменутом делу Западног Балкана.
Међутим, треба такође узети у обзир чињеницу да је приликом саме либерализације трговине како у региону тако и према ЕУ, наша привреда суочена са изазовом где се наша мала и средња предузећа боре за опстанак у немогућим условима, где наша држава није ништа урадила да их заштити од увозника и дампинг цена.
Додатне олакшице и то према две државе које су аграрног типа и са лошијом економском ситуацијом нам јасно говори да у наредном периоду можемо очекивати повећани прилив робе са нижим ценама од домаћих производа, што свакако није у складу са националним интересом ако узмемо у обзир чињеницу да Србија има огроман аграрни потенцијал.
Чињеница јесте да имамо суфицит у смислу односа увоза и извоза када је реч ове две државе, али на овај начин дајемо простора да се то евентуално у будућности промени и додатно отежа пословање наших предузећа.
Такође, ако говоримо о слободном протоку капитала из поменутих држава, нисам сигуран да је то добар потез будући да приликом анализе треба се осврнути и на политички аспект.
Ако узмемо у обзир званичан став Албаније на тему окупираног дела наше државе, јасно је да било каква либерализација економских односа и стварање једне такве целине, па самим тим и слободног протока капитала може се тумачити као увод у евентуално признавање независности „Републике Косова“, што није и не сме бити опција за Србију.
Ако се на све ово дода идеја о стварању јединственог тржишта рада, где је више него јасно да наша држава планира увоз јефтине радне снаге из региона, слободно можемо закључити да овај споразум јесте штетан по нашу државу.
Из свега горе наведеног се такође може закључити да је Србија ушла у процес стварања једне, за почетак економске целине и то са Северном Македонијом и Албанијом, а куда нас то води остављам вама да сами процените.
Магистар економије Игор Перовић,
потпредседник Покрета Живим за Србију
