Не улазећи у легитимитет једноумног скупштинског сазива који не одражава суверенитет народа Републике Србије, а поводом одлуке о расписивању референдума ради потврде Акта о промени Устава Републике Србије, као грађанин са бирачким правом, постављам питање са коментаром:
– ДА ЛИ ПОСТОЈИ ИСТИНСКА СВЕСТ О АКТИМА КОЈИ СУ ДОНЕТИ И ПОТПИСАНИ?
У питању је Акт о промени Устава Републике Србије ради чије потврде је расписан референдум, а све у светлу скорашњих измена прописа о спровођењу референдума уопште.
Јавност се погрешно обавештава да се промена Устава врши само у смислу формалних измена које се односе на правосуђе и избор на правосудне функције а ПРИКРИВА СЕ ЧИЊЕНИЦА ДА СЕ ВРШИ СУШТИНСКА ИЗМЕНА У СМИСЛУ УДАРА НА ТЕМЕЉНА НАЧЕЛА ПРАВНОГ ПОРЕТКА.
У Акту о промени Устава Републике Србије, АМАНДМАНИМА IV и VI којима се мењају члан. 142. и члан 144. Устава Републике Србије, ИЗВРШЕН ЈЕ СУШТИНСКИ УДАР НА ПРАВНИ ПОРЕДАК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, ИЗВОРЕ ПРАВА И ХИЈЕРАРХИЈУ ИЗВОРА ПРАВА ТАКО СТО СЕ ОДМАХ ПОСЛЕ УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КАО СЛЕДЕЋИ ИЗВОР ПРАВА, А ПРЕ ЗАКОНА (који су раније били одмах после Устава) СТАВЉАЈУ ПОТВРЂЕНИ МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ, А ЗАКОНИ МОРАЈУ БИТИ У СКЛАДУ СА ТИМ УГОВОРИМА.
Трагикомично је да се оваква промена Устава Републике Србије, образлаже “европским путем у бољу будућност” имајући у виду да ни Устав Републике Италије (где се налази Венеција у којој је, претпостављам, седиште наводно релевантне комисије) не познаје овакву хијерархију извора права јер наводи да се судијска функција врши у складу са законима.
Жалосно је да целокупна правничка струка и јавност, нарочито адвокатура и Уставни суд, остају неми пред оваквим срамним актима.
Да ли ће се наћи нека снага која ће покренути обуставу суноврата у који нас отправљају несвесни и недобронамерни?
Београд,12.01.2022. године
Снежана Шошкић
