Press "Enter" to skip to content

Разврат као систем вредности

Живимо у извитопереном систему вредност у којем је разврат једина опција. Разврат који се свакодневно презентује. Кич и шунд уз који одрастају млади људи, задојени агресивним, порнографским, у сваком смислу неумереним садржајима у медијима који итекако боје социјални живот деце и младих. Како је дошло до тога?!

Па, плански. Читави тимови су радили и раде на томе да нам свакодневно „сипају прашину у очи“, и одвлаче са правог и јединог здравог пута неговања себе, своје културе, породичних, традиционалних вредности. Отишло је то толико далеко, да сада и многи стручни људи заборављају шта значи права брига о правим вредностима, шта је традиција и култура нашег народа.

Заборављајући сопствени идентитет и приклањајући се, олако, свему што је ново и модерно, одрасле особе постају лоши модели нашој деци која, иначе, највише уче по моделу. Дакле, уче тако што, пре свега, гледају шта одрасли раде а мање шта причају.

Ако одрасле особе, научене да без поговора и некритички поштују ауторитете са тв-а, у фирми у којој раде, у држави у којој живе, онда ће деца исто тако, у неком тренутку, веровати једино у оно што им тај неки „главни“ презентује као истину.

Тај „главни“ ће их малтретирати, кажњавати, третирати као децу и у одраслом добу, да би задовољио своје извитоперене потребе. Све је мање људи који се према другим људима односе са поштовањем, посебно ако се налазе на некој важној друштвеној лествици или су директори неке установе.

Истина је, и њих држава злоставља на све могуће начине, неки од њих су и свесни тога али ипак, без обзира на то, малтретирају своје подређене, вређају и омаловажавају. Уместо да раде на себи, окрену се ауторитету у себи и правим вредностима, они малтретирају јер су малтретирани. И тако дођосмо и до мобинга, који није реткост у нашем друштву.

Мобери стварају мобере, злостављачи стварају злостављаче уколико се сви ти психолошки садржаји не обрађују самостално или на психотерапији. Више нема културе, јер се негује некултура и бахатост. Ако је дозвољено оном „главном“ зашто то не би било дозвољено и оним „мање главним“ и тако се све што је заиста вредно занемарује.

Наше друштво је занемарено у сваком смислу те речи. На срећу, постоје појединци који су будни и свесни ситуације у којој се налазимо, осим тога то су људи који су храбри и борци јер без храбрости не можемо да се одупремо плановима и намерама глобалиста. Јунг је говорио да случајности не постоје, тако да ни Покрет Живим за Србију није оформљен случајно . Ми се залажемо за традиционалан, породичан систем вредности као противтежу свему што је извитоперено и накарадно и изузетно присутно у Србији. Имамо чему да се вратимо, само треба да се сетимо.

Пише Тамара Брадић,психолог и психотерапеут,  потпредседник  Покрета Живим за Србију.