Славити Славу значи славити Бога, Творца, Онога коме припадам, коме припада и моје тело и моја душа, све што мислим да је моје, и све око мене. Да ли би требало да се плашим прослављања Творца? Одговор је увек исти и свагда ће бити исти – биће ми по вери мојој. Ево како ја на то гледам, када бих озбиљно размишљао, чак и на трен, да послушам упозорења однарођеног председника, нелегитимне премијерке, нелегитимне владе, незаконитог кризног штаба и сличних парадржавних организација којима је, видели смо то током ове корона диктатуре, један од неуставних циљева забрана и „модификовање“ онога што подразумева хришћанско исповедање вере (Свето Причешће, сабрање на Светој Литургији, прослављање Васкрса у Свету недељу, резање славског колача у храму, слављења Крсне Славе и Свеца заштитника, онога на чији су дан наши преци примили Свето Православље…) било би то исто као и издаја коју је учинио Јуда Искаритски.
Да, сматрам да је и само размишљање да оставим Христа Бога на Његов дан у мојој – Његовој кући, да је само то размишљање о издаји већ издаја. Јуда је то учинио за 30 сребрника, и када бих ја „одложио“, „отказао“, „модификовао“ слављење Славе, а што је, поновимо, слављење и окупљање свих нас у Христу, учинио бих то због опасности од некакве новчане казне (?!) или због (да, како да не) здравља (?!).
Новац, па то је управо оних 30 сребрника, то је та „зарада“ / „уштеда“ која ми ће намакнути омчу око врата, баш као и Јуди, можда не вечерас или сутра, али ће ми је намакнути сасвим сигурно. А здравље, е па то је тек за искрено плакање (или смејање). Да се човек сит наплаче. Чувати телесно здравље чувајући га од Бога по препоруци оних који у Бога не верују?!
Логично ми је да не верују, јер ако верују, а да говоре то што говоре, то ми се тек чини као директно скакање у амбис. Чак су и неверници тад на мањој стампутици. Но, биће им по вери њиховој. И једнима и другима.
У седмици када су ове нелегалне, незаконите и парадржавне, у суштини по хришћане и по остале честите људе непријатељске, организације увеле обавезу ношења маске за децу од 4 године (?!), па чак и за децу са посебним потребама (каквог ли безумља), имамо прилику да се на нашој Слави или на Слави наших рођака или пријатеља, искрено помолимо за све наше сународнике, за нашу православну браћу свуда у свету, за све остале људе, а понајвише за ове замаскиране јаднике са конференција за штампу који би да своје и наше здравље чувају дистанцом од Бога, Лекара душе и тела.
То нам је шанса да се искрено помолимо и Светом Николи да врати разум безумницима, да да храбрости кукавицама, и да освести докторе, психологе, терапеуте, медицинаре, истраживаче, струку уопште која не само што не говори, иако би требало прва да се огласи на ово медицинско и психолошко безумље, већ чак ућуткује оне појединце из својих редова који су задржали образ и професионалну етику. Шанса је то да се помолимо и за преминуле, од чега год да су преминули, јер у Онај дан устаће сви и знаће се све што је сада тајно. Може неко помислити да сам превише горд што овако пишем, но сматрам да хришћанину без Хришћанства нема живота и да једини страх који га притиска мора бити страх да не изда Христа Бога, јер све остало само долази и пролази, и све је по Божјој вољи или Божјем допуштењу. Да, дошло је поново време када се Свето Православље отворено прогања, време када је причешћивање и слављење Крсне Славе субверзија, директно подривање овог антихришћанског система. Шта да радимо, тако је.
Ми смо свој пут одавно изабрали. Нема то везе са гордошћу, већ са искреношћу. И да не буде никакве забуне, а у крипторијалити медијском свету државе Србије таквих је „забуна“ понајвише, хришћани су одговорни људи јер су одговорни Богу, а они који су одговорни Богу на најбољи су начин одговорни и Божјој творевини, људима. Ја ћу тако, даће Бог, и сутра и прекосутра и сваки Божји дан, а другима на вољу. Срећна Слава и слава Богу за све!
Предраг Јакшић
