Не разумем зашто се људи, пре него негодују вакцинацију против најпознатије болести, куну да су вакцинисали себе и децу свим вакцинама?
Зашто прихватају наратив о „антиваксерима“ и гурају још дубље родитеље чија деца су имала проблем након вакцина?
Зашто инсистирањем на „недовољно провереној вакцини“ сугеришу да има „довољно проверене“, иако свака, према упутствима произвођача, има нежељена дејства?
Зашто, поред слободе Уставом и међународним конвенцијама загарантоване, пребацују лоптицу на терен корпоративне „науке“, која сутра може одобрити све што је данас њима аргумент?
Слобода је једини аргумент, али је тешко са њом се носити, као што је тешко и оспорити је.
др Јована Стојковић
председник Покрета Живим за Србију
