Press "Enter" to skip to content

СРЕЋАН ДАН ЖЕНА У РЕЖИЈИ РЕЖИМА: НАМЕЋУ СЕ КВОТЕ, РОДНЕ УЛОГЕ И ВАКЦИНЕ, А СМАЊУЈУ СТЕЧЕНА ПРАВА МАЈКИ

Међународни дан жена прилика је да укажемо на то да, под велом заштите женских права, власт у Србији доноси и спроводи накарадне законе, којима у ствари угњетава жене, посебно мајке, а тиме и породицу и целокупно друштво, сматра Покрет Живим за Србију. У очигледној намери да поништи природне полне улоге и разбије породицу, а тиме и смањи наталитет иако се за њега декларативно залаже, штеточински напредњачки режим је последњих година донео неколико закона који наизглед штите, а заправо смањују права жена, у првом реду Закон о финансијској заштити породица са децом и Закон о родној равноправности, а у припреми су и Закон о правима детета и Закон о заштитнику права детета.

С обзиром на то да у Републици Србији жене одавно имају законски иста права као и мушкарци, те могу да се школују, гласају, запошљавају, учествују у јавном и политичком животу, поставља се питање чему непрестано инсистирање представника, а нарочито представница власти, на такозваној родној равноправности, иако ни мајка природа ни Устав РС не познају категорију рода?

Да ли је у питању стварна борба за бољи положај жена или пак идеологија која нам је наметнута од стране глобалиста, чије налоге наши окупациони намесници, а нарочито намеснице, послушно извршавају? Питање је, разуме се, само реторско, јер је свима нама очигледно, нарочито откад је почела пландемија, колико држава брине о нашој добробити.

Данас, рецимо, у Србији можете бити новчано кажњени ако за жену кажете психолог уместо психолошкиња, иако је и Одбор за стандардизацију српског језика САНУ рекао да је то насиље над језиком и тражио оцену уставности Закона о родној равноправности, донетог 2021. године. Иако се о овим накарадним идејама расправљало годинама уназад и САНУ је свој став саопштио још 2018. године, режим је напослетку изгласао закон. Занимљиво је да су се чак и поједини његови представници, па чак и представнице, попут Јадранке Јоксимовић и Јоргованке Табаковић, јавно буниле против неких његових одредби, не желећи да буду називане министарком и гувернерком. Ипак, налог глобалиста марионетска влада и скупштина напослетку су послушале.

Инспиратори и прави творци овог закона су невладине организације финансиране из иностранства, а које се годинама боре за друштвени конструкт рода како би поништиле природне полне улоге, створиле неповерење међу половима и тиме разбиле традиционалну породицу.

Још погубнији је Закон о финансијској подршци породицама са децом, који има више проблематичних тачака. Пре свега, њиме су смањена ранија права породиља, па је за обрачун зараде за породиљско одсуство узет просек од 18 месеци уместо дотадашњих 12. Потом, иако се стално говори о стимулисању женског предузетништва, породиље предузетнице дошле су у ситуацију да, уколико желе да њихова фирма настави да ради, морају или да запосле некога, или да ставе фирму у статус мировања.

Оштећене су и жене које зарађују високе плате, јер на породиљском, уместо ранијих пет, могу да добију само три просечне плате месечно, иако је буџет од њихових доприноса приходовао знатно више.

А шта тек рећи на то што овај закон мајке деце са инвалидитетом условљава да бирају између накнаде за породиљско одсуство и накнаде за туђу негу и помоћ? Иако је лично тадашња министарка за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић више пута обећавала да ће се то променити, од тога није било ништа.

А оно што никада није обећавала, а о чему председник ЖЗС др Јована Стојковић говори годинама, јесте скандалозан услов за коришћење родитељског и дечјег додатка: да сва деца мајке која се пријави, буду вакцинисана! То је јасна дискриминација и Устав је не дозвољава, као што не дозвољава ни обавезну вакцинацију јер она нарушава телесни и психички интегритет, али напредњачко-глобалистички режим одавно не мари за највиши правни акт РС.

Једнако је скандалозно и то што право на једнократни родитељски додатак немају мајке петог детета, јер то, како каже Славица Ђукић Дејановић, „није у складу са ставом СЗО“! Ова организација коју финансирају контроверзна приватна лица попут Била Гејтса, а коју смо по злу упознали током пландемије, сматра, преноси перјаница СПС, да „рађањем петог детета мајка преузима ризик што се тиче здравља и детета и мајке“, те да „став предвиђа (?!) да је четворо деце у породици оптималан број да бисте имали функционално родитељство и интеракцију са дететом која је потребна за развој детета“.

Ова невероватно дрска изјава показује колико наши властодршци презиру свој народ, па и жене и мајке, које су некада гајиле и по десеторо деце. Вишедетне породице пре послератног комунистичког терора постојале су вековима, а смртност мајки и деце драстично је смањена много пре ових накарадних прописа, али и пре масовне вакцинације, понајвише захваљујући хигијени и бољим условима живота, што доказују државне статистике.

Шта, међутим, очекивати од Ђукић Дејановић, која је својевремено признала да је истовремено радила за по десетак фармацеутских компанија, укључујући и оне које производе обавезне дечје вакцине, осим да у свему заступа ставове фармацеутске индустрије и СЗО, која брине о профиту приватних компанија, а не о здрављу људи.

Дакле, држава „помаже“ женама тако што им смањује накнаде за породиљско, не брине о мајкама деце са инвалидитетом, уцењује додатке вакцинама, дестимулише их да рађају више деце од за СЗО пожељних четворо… И још много тога, што не може да стане у ово саопштење.

О Закону о правима детета и Закону о заштитника права детета, чије се усвајање већ дуго припрема, др Јована Стојковић говорила је детаљно много пута, а најважније је истаћи да се њима родитељи изопштавају из доношења одлука о детету, већ се питају само дете и „струка“, чиме се отвара пут бројним злоупотребама.

Власт је толико одлучна у спровођењу глобалистичких агенди, да чак ни током предизборне кампање не најављује измене ових штетних закона, већ се хвали квотама од 40 одсто жена за посланичка места и обећава финансијску помоћ за учешће у стамбеним кредитима.

А ми се питамо шта нам значе квоте од 40 одсто жена у скупштини и органима власти, ако те жене буду као Славица Ђукић Дејановић, или пак као министар(ка) Дарија Кисић Тепавчевић, која је оболелима од рака плућа својевремено претила да неће моћи да се лече ако пуше (иако је и сама пушач, што смо видели на њеној фотографији из козметичког салона где је кршила сопствене епидемиолошке мере)? Или као Зорана Михајловић, која каже да је породица место насиља? Или као Ана Брнабић, која себе назива родитељем, иако није родила ни усвојила дете?

И колико за проблеме обичних жена маре и колико их разумеју даме попут горепоменутих, које виђамо са брендираним ташнама и ципелама, које вреде више просечних плата?

Због свега наведеног, ЖЗС сматра да на власт морају доћи људи који воле и разумеју свој народ, јер живе као он и желе развој српског друштва и породице, а не глобалистичких идеја.

Инфо служба Покрета Живим за Србију

Објављено 9.3.2022.