Можемо слободно закључити да се пољопривреда у Србији системски уништава последњих 20 година, што аутоматски утиче на све њене области укључујући и сточарство. Не можемо да не приметимо да је сточни фонд у Србији из године у годину све слабији и да је у опадању.
Највећи разлог за то је тренд раста производње сточне хране као и мала откупна цена грла. На жалост труд и рад у свињарству тренутно није оправдан јер је цена товљеника 110 динара.
Наш сељак јесте вредан али ако нема пласман и ако је лоша цена чему онда труд и рад. Сточарство у Србији се и поред повољних природних услова налази у великој кризи.
Држава није заинтересована да помогне људима који се баве сточарством јер да јесте не би касниле субвенције и премије за млеко.
Уколико се настави тренд раста трошкова узгоја бикова а њихова откупна цена буде 2.15 € по килограму више нико неће имати рачуницу да се бави овом граном пољопривреде. Број стоке је у последњој деценији опадао по годишњој стопи од два до три одсто.
Разлог више за бригу јесу државне субвенције страним компанијама и изузетак домаћих произвођача из програма помоћи. Стране компаније тиме јачају и заузимају велико тржишно учешће а домаћи произвођачи бивају потиснути из тржишне утакмице. Није мали број и оних који временом гасе своје муком стечене сточне фондове и пољопривредна газдинства.
Одбор за пољопривреду Покрета Живим за Србију ће наставити својим деловањем да тражи превасходно већа права и помоћ домаћим пољопривредницима.
