Увођење санкција Русији, одавно се на “независним медијима”, а у скорије време и на режимским, сматра за питање живота и смрти. Као што су нас упозоравали да ћемо умрети ако се не вакцинишемо, сада прете како ћемо ложити паркет због недостатка руске нафте.
Као по обичају, нигде се , сем ширења панике, не може чути реална анализа самог проблема. Преносимо вам једну од ретких коју је дао адвокат и бивши председник пододбора управног одбора НИС-а, Бранко Павловић.
-Тврдња да је “Србија 100% зависна од увоза нафте” није тачна, јер је прошле године у Рафинерији Панчево прерадила 800 000 тона сопствене нафте, што је преко 20% годишњих потреба нафте.
-Тврдња да затварањем нафотовода Србија остаје без нафте је такође нетачна, јер се нафта може транспортовати Дунавом са Црног мора. Пловидба Дунавом регулисана је Дунавском конвенцијом која не подлеже регулативи Европске уније. Ова врста транспорта не би “повећала цену нафте неколико пута “, већ би разлика у цени била мање од 15 милиона долара на годишњем нивоу. Примера ради, за “сто евра од Вучића” издвојено је 600 милиона.
-Тврдња да “ако нема нафте све стаје” није истинита, јер би се могли куповати деривати нафте, иако би цена била нешто већа, што би се могло компензовати смањењем акциза на гориво.
-Што се тиче правних решења у вези НИС-а. могућа је статусна промена само рафинерије у смислу посебног правног лица у односу на експлоатацију нафте и пумпе, у коме би Србија постала већински власник, док би власништво у осталом делу НИС-а било сразмерно смањено и то уз уговор на неко одређено време.
Ова анализа показује да ко хоће нађе начин, а ко неће – изговор. Апокалиптички, разуме се.
Инфо служба Покрета Живим за Србију
Објављено 18.4.2022.
