Сведоци смо да се у јавности и кроз пропагандне медије само једно те исто чује – како је насиље у породици све оно што жене пријаве, било то истинито или неистинито.
Не заборавимо да насиље неретко трпе и мушкарци, али о томе мало ко прича. Поред тога, заборавља се један битан сегмент насиља у породици а то је насиље према деци, које се неретко врши отуђењем детета.
По члану 3. Закона о спречавању насиља у породици, насиљем се сматра и психичко насиље које представља нарушавање спокојства жртве због понашања, претњи и примене метода застраживања са или без употребе оруђа или оружја којима се могу нанети телесне повреде. Често се врши понижавањем жртве, контролисањем њеног понашања, ускраћивањем информација, посрамљивањем и омаловажавањем, окривљавањем, изолацијом од пријатеља и породице, манипулацијом децом и омаловажавањем жртве.
То даље значи да родитељ који отуђује дете од другог родитеља или од породице тог другог родитеља, чини насиље у породици.
Отуђивање детета постоји онда када један родитељ отуђивач, константно говори лоше ствари о другом родитељу, потом уцењује дете и условљава га, да би се на крају дете скроз отуђило од другог родитеља, понављајући како оно више не жели да иде код тог другог родитеља, како је тај родитељ лош и како не жели никада више да га види.
Родитељи – отуђивачи својим причама, уценама и манипулацијама понекад у врлом кратком року успевају да отуђе дете, мада је тај процес у почетку постепен, да би се у завршним фазама за свега пар месеци дете заиста у потпуности отуђило од другог родитеља.
Отуђивање детета је кривично дело насиља у породици. Управо је ово и став Уставног суда, који је јасно рекао да је отуђивање деце насиље у породици.
Без обриза на то што је ово препознато као насиље, јасно је да је неопходно да се изричито инкорпорише и сам термин отуђивање детета као и термин “родитељ отуђивач” у Кривични законик али у Закон о спречавању насиља у породици, као и у Породични закон.
Уколико икада добијем прилику да утичем на систем и законодавство, ова тема ће бити један од приоритетнијих којом ћу се бавити. Циљ је да се санкционише сваки родитељ отуђивач, али и свако ко је саучествовао у овом кривичном делу, сваки јавни тужилац који није реаговао на кривичну пријаву за насиље у породици, сваки судија и сваки радник центра за социјални рад.
Циљ је и да се Институт за ментално здравље учини доступнијим свим лицима у свим ситуацијама када постоји и најмања сумња да постоји индиција која указује на отуђивање детета, све ово ради заштите основних права детета и најбољих интереса детета.
У Републици Србији има око 650.000 деце, по проценама свако друго дете је или отуђено или је у процесу отуђења. Овај податак јасно указује да се готово свакодневно врши насиље над децом и да то насиље ретко ко жели уопште и да препозна.
Мора се што пре кренути у израду јасног плана и стратегије за спречавање такве врсте насиља у породици.
Адвокат Милина Дорић,
заменик председника Покрета Живим за Србију
Објављено 18.3.2022.
