Шта радити ако (не)мајка детета опструише виђање са оцем?

You are currently viewing Шта радити ако (не)мајка детета опструише виђање са оцем?

Сведоци смо све чешћег иживљавања које спроводе бивше жене, или бивше ванбрачне партнерке према очевима своје деце.Тај крајње безобзиран, али и перфидан чин не само да угрожава права очева већ и права детета!

Овим путем одговарам на питања шта радити у случају да жена која је родила дете, опструише виђање детета са оцем.

Недовођење детета и неприпремање детета на виђање са оцем је кривично дело одузимања малолетног лица из члана 191. став 3 Кривичног законика. Поред тога и Међународни акти штите децу и очеве од оваквог понашања накарадног система и то пре свега Конвенција о правима детета члан 9. у ком стоји да државе чланице обезбеђују да ниједно дете не буде одвојено од својих родитеља против њихове воље, осим када надлежни органи на основу судског увида одлуче, у складу с одговарајућим законом и процедурама, да је такво раздвајање неопходно и у најбољем интересу детета. Таква одлука може бити неопходна у одређеном случају, као нпр. ако родитељи злостављају или занемарују дете, или ако живе одвојено па се мора донети одлука о месту становања детета.

Такође Европска конвенција о људским правима члан 8. (Право на поштовање приватног и породичног живота) прописује да:

1. Свако има право на поштовање свог приватног и породичног живота, дома и преписке.

2. Јавне власти неће се мешати у вршење овог права сем ако то није у складу са законом и неопходно у демократском друштву у интересу националне безбедности, јавне безбедности или економске добробити земље, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других.

Имајући ово у виду, јасно је да нико нема права очевима да ускраћује њихов лични однос са њиховим рођеним дететом.

Највећи проблем у читавој причи опструкције личних контаката је управо у томе што је феминистичка агенда пустила краке у готово све поре овог друштва, те тако када отац било шта пријави дубоко ризикује да исти тај систем крене против њега.

Зато ће мушкарцима бити отежан пут да остваре свој контакт са њиховом рођеном децом.

Уколико, жена која је родила дете, не припреми дете и/или не дозволи да има контакт, односно лични однос са оцем детета, а имате правноснажну судску одлуку, потребно је урадити следеће:

1. Пре свега пријавити полицији и звати их да изађу на терен да направе записник о томе да жена која је родила дете није довела дете на место преузимања и/или није припремила дете за виђање, да не би било после да немате доказ о томе да није довела дете;

2) По могућности све снимати, ако не телефоном/камером онда макар диктафоном јер можда ће жена која крши закон, оптужити оца да је починио насиље;

3) Поднети кривичну пријаву за одузимање малолетног лица из члана 191. став 3. КЗ;

4) Пријавити центру за социјални рад;

5) Уколико су ове опструкције честе, покренути тужбу у парници за измену одлуке о старатељству ( ако отац нема старатељство ), а уколико постоје индиције да је (не)мајка инструисала дете да говори како неће код тате, обавезно у том случају ангажовати вештака из области отуђења детета, јер једино они могу да потврде аутентичност исказа детета;

6) Обавезно покренути извршни поступак уколико се опстуркције наставе.

На све ове кораке очеви су принуђени, јер једино тако правним путем могу да дођу до циља. Та борба уме да траје и годинама, битно је само издржати и истрајати у заштити најбољих интереса детета.

Адвокат Милина Дорић,
занменик председника Покрета Живим за Србију

Објављено 7.11.2022.